Aukuba je doneta iz Japana. To je zimzelena, otporna i džbunasta biljka, veoma je pogodna za ukrašavanje balkona, terasa, verandi i hodnika. Ima veoma skromne zahteve i lako se gaji. Može da raste i napolju, u baštama, a može se gajiti i kao živa ograda, jer dobro podnosi šišanje-orezivanje. Lišće joj je ovalno, kožasto, zelene boje, a kod mnogih vrsta žuto-prskano. Starija biljka cveta u proleće i ima male neupadljive cvetiće. Prezimiti može u podrumu ili u hladnoj prostoriji, na temperaturi od 4 do 6°C. Leti voli otvoreno mesto i vazduh, naročito lepo uspeva u blagoj hladovini. Odrasla biljka nije osetljiva na promaju, pa može i lošije mesto dobro da podnese. Može se i orezati prema potrebi, da bi bila što bujnija i što lepšeg oblika.
 
    Presađuje se u rano proleće u baštensku zemlju izmešanu sa peskom, koja nije bogata biljnom hranom, da se ne bi izgubile žute tačkice sa njenih šarenih listova. Kod presađivanja treba paziti da joj se ne povredi mesnati koren, koji je dosta osetljiv. Leti za vreme vegetacije treba je obilnije zalivati i povremeno prskati čistom ustajalom vodom, a prihranjuje se svakih 10-ak dana. Razmnožava se semenom i reznicom, koje se užiljava sporo ali sigurno.

Aspidistra je zimzelena veoma dekorativna i otporna sobna biljka. Poreklom je iz Japana. Lako se prilagođava, pa dobro uspeva u hladnoj prostoriji kao i u poluhladovini. Veoma je pogodna za sobu, tim pre što ne mora biti na direktnoj svetlosti. Podnosi prašinu, suv vazduh, promenu temperature, a može se držati i u mraku. Leti traži obilno zalivanje, ali treba paziti da joj u tacni ne stoji voda, jer aspidistra je osetljiva na preveliku vlagu. Kod povoljne nege neprestano izbijaju iz korena duguljasti tamnozeleni listovi, koji liče na list đurđevka, ali su mnogo veći.
     Cvet je ljubičaste boje, neprivlačan, zvezdast, raste pri zemlji te se ne može ni zapaziti. Ne voli često presađivanje i prevelike saksije. Odgovara joj dovoljno rastresita zemlja, propusna i snažna. Leti treba aspidistru svakih 10 dana prihranjivati. Zimi joj je povoljnija nezagrejana prostorija uz umereno zalivanje. Da bi se osvežila i lepše izgledala, treba joj leti povremeno lišće oprati. Razmnožava se veoma lako delenjem korena u proleće.

Poreklom je iz Afrike ili Australije. Ima nežno, tanko, sićušno lišće, slično iglicama. Traži svetlo mesto u sobi, ali od jakog sunca ga treba zakloniti. Plumosus treba držati preko celog leta u sobi, da mu grančice ne bi požutele, isto bi se dogodilo, čak bi mu grančice opale i u nedovoljno osvetljenoj prostoriji. U živoj vegetaciji ga treba obilno zalivati, a povremeno i prihranjivati. Ne voli prevelike saksije, jer je njegov korenov sistem slabo razvijen. Ako se zdrava biljka pažljivo istrese iz saksije sa celim grumenom zemlje, pa se primeti da je ceo grumen obavijen i ispunjen debelim mesnatim žilama, treba je u proleće presaditi u nešto veću saksiju. Najbolje joj odgovara temperatura od 12 do 15°C. Razmnožava se semenom i delenjem korena.

Aralija je preneta iz Japana i Kine. Gaji se i neguje radi lepih krupnih zelenih listova, koji mogu da budu kod pravilne nege od 30 cm široki. Uspeva najbolje u poluhladovini. Direktno sunčevo svetlo ne podnosi, zato najbolje uspeva na severnom ili severozapadnom, odnosno severoistočnom prozoru. Tople prostorije sa suvim vazduhom teško podnosi. Zimi joj najviše prija sobna temperatura od 10 do 12°C. Aralia zahteva plodnu zemlju sa dosta peska. Leti je treba češće zalivati i prihranjivati. Leti i zimi araliji treba lišće oprati, od prašine i štetočina vlažnim sunđerom, a zatim ga pažljivo obrisati sa obe strane. Leti se može izneti napolje, na balkon ili terasu, ali samo u poluhlad, na mesto koje je zaštićeno od vetra. Najpovoljnije vreme za presađivanje je proleće, kad je njen grumen zemlje sasvim obavijen žilama, presaditi je treba u nešto veću saksiju. Razmnožava se obično semenom, koje na toploti lako klija u drvenoj strugotini ili tresetu. Mlade biljčice brzo rastu. Aralija cveta tek kada odraste, ali je preporučljivo da joj se cvet zakida, jer je tada lepša.

Ova veoma dekorativna i tipična tropska biljka poreklom je iz toplih krajeva Centralne Amerike. Njoj treba dosta svetlosti, toplote i vlage. Na žalost, ona je još uvek slabo poznata kod nas kao sobna biljka. Veoma je interesantna sa svojim prelepim tamno zelenim, tvrdim, kožastim, duboko urezanim, zaoštreno-scrastim listovima, koji stoje gusto na čvrstim peteljkama. Anturijumu najviše prija mesto na polu-zasenjenom prozoru, što znači da mu direktna sunčana svetlost škodi. Temperatura u prostoriji ne sme biti niža od 15°C. Zalivati ga treba uredno samo mekom, mlakom vodom, u kojoj nema ni trunke kreča (najbolje kišnicom, a ako nema kišnice prokuvanom vodom), ali ne previše, da se ne bi hvatala plesan na zemlji. Zimi kad se greje i leti za vreme velikih vrućina treba ga bar dva puta dnevno orositi pomoću rosilice mlakom vodom.

Detaljnije „Anturijum“