Ciperus je sa Madagaskara i u svojoj postojbini raste u močvarnim predelima. Raste džbunasto do 75 cm visoko, a na vrhu drške izraste čitava ćuba uzanih, linearno-kopljastih, po dužini zaoštrenih, 15 do 20 cm dugačkih listića, što biljci daje lep tropski izgled. Kod stare biljke na vrhu te ćube stvori se krug od sitnih cvetića. Veoma je pogodna kao ukras za akvarijume. Ova skromna i dekorativna sobna biljka nije osetljiva i lako se gaji. Ciperus traži mnogo vlage, pa zato tacna ispod saksije treba da mu bude uvek puna vode. Leti ga možemo držati napolju na terasi, u hladovini, gde nije izložen jakom suncu, dok zimi uspeva na svetlom mestu, na temperaturi od 10 do 18°C, a dobro prezimi i u neloženoj sobi i u svetlom podrumu. Zemlju u saksiji treba prekopati, a posle redovnog zalivanja i prihranjivanja u vlažnoj toploj prostoriji ponovo će se pojaviti mlado i lepo zeleno lišće. Presađuje se u proleće u nešto veću saksiju. Razmnožava se najjednostavnije delenjem korena od starih biljaka u proleće reznicama.

 Cinerarija se ubraja u najlepše sobno cveće. Cveta u raznim pastelnim bojama od januara do maja. U Evropu je doneta sa Kanarskih ostrva. Listovi su joj veliki, zeleni, mekani i malo nareckani. Liče mnogo na lišće od krastavaca. Sa donje strane su sivi. Za vreme cvetanja može se prihranjivati jednom nedeljno kompletnim tečnim hranjivima. Razmnožava se semenom koje se seje u julu ili avgustu u klijališnu zemlju ili peskoviti kompost. Kad iznikne pikira se i presađuje bar dva do tri puta pre cvetanja. Uvek se drži na mestu zaklonjenom od sunca. U jesen se unosi na svetlost i hladnije mesto gde ne mrzne. Najbolje joj prija temperatura od 3 do 5°C. Ispod 2°C ugine. U toploj prostoriji uz obilnije zalivanje brzo procveta. Ne podnosi promaju, kao ni suv vazduh.

Detaljnije „Cinerarija“

To je najlepša od onih biljaka koje cvetaju zimi, i najveće je zadovoljstvo za onoga ko je uspe održati. Ipak pokušaj mnogima ne uspe, jer biljka naočigled propadne. Tajna uspeha je u prilagođavanju biljke na uslove u vašem domu. Kao prvo, držite je stalno u hladnoj sobi, održavajući visok stepen vlažnosti vazduha tako da stoji na podlozi sa mokrim peskom ili da saksija bude obložena vlažnim tresetom. Što je na hladnijem, to će biljka duže trajati.Ciklama koju kupujete je Cyclamen persicum, jedna od biljaka iz porodice 16 poznatih vrsta koje potiču pretežno iz sredozemnog područja. Cyclamen persicum potiče iz male Azije, gde je pronađena 1731 godine. Ime je dobila od grčke reči Kyklos, što znači kružno jer se cvetna stapka, dok se stvara plod, smota kao spirala. Izvorne vrste imaju male, nežne cvetove i uglavnom celo lišće zeleno.

Detaljnije „Ciklama“

Ime Bugenvileja podseća na romantične priče i tople mediteranske vrtove. U hladnijim područjima ta lepa biljka najbolje raste u stakleniku ili osunčanoj prostoriji. Međutim, uz pravilno održavanje i orezivanje može se uspešno uzgajati kao mala lončanica ukoliko ima dovoljno sunca da stablo dozri i razviju se cvetni pupoljci.Ime je dobila po Francuskom admiralu Louisu Aantoineu De Bougainvilleu. Bugenvileja je mali rod od sedam do osam grmića ili malih drveta od kojih pominjemo samo dve vrste. One potiču iz Brazila, odakle su donešene u Evropu u 19 veku. Pripadaju porodici Nyctaginaceae.

    Bugenvileje se obično nabavljaju u fazi cvetanja, obmotane oko žičanog obruča. Treba izabrati biljku sa sjajnim tamno zelenim lišćem. Biljke u zemljanim posudama manje će stradati od preteranog zalivanja i žućenja listova od onih koje su u plastičnim posudama.

Detaljnije „Bugenvileja“

Bršljana ima mnogo vrsta koji se sve više gaje kao sobne biljke u saksiji ili u cvetnim činijicama zajedno sa drugim ukrasnim biljkama. Ima vrsta koje se bitno međusobno razlikuju. Jedne su patuljaste sa sitnim ili grguravim lišćem, druge su boje lišća tamno-zelene, svetlo-zelene, šarene, tj. sa belo-zelenim lišćem, a neke čak po obliku i ne liče na bršljan. Za najlepše se smatraju vrste sa šarenim i belo prugastim lišćem, ali su one mnogo osetljivije. Zahtevaju više toplote, vlažnog vazduha i svetla. Kod nekih je rast džbunast, dok su druge vrste izrazito puzave. Mada je bršljan vrlo skromna biljka, naročito onaj sa zelenim lišćem, ipak mu je potrebna nega. Zahteva zasenjeno svetlo mesto, svež i vlažan vazduh, a leti redovno, ali ne obilno zalivanje.

Detaljnije „Bršljan“