Dracene pripadaju porodici Liliaceae, a ime im potiče od grčke reči Drakania, što znači ženski zmaj. Rod sadrži četrdesetak vrsta tropskih, palmi sličnih biljkama iz Afrike i Azije. Vrlo su omiljene i prilično otporne sobne biljke, koje podnose različite temperature. U blažoj umerenoj klimi neke mogu uspevati i vani. Zmajevci su srodni kordilinama pa im se imena često zamenjuju. Prilično je velika zbrka sa imenima tih dvaju rodova, pa su često pogrešno označeni. Zapravo zmajevci nemaju lišće tako upadljivih boja kao kordiline, pretežno im je zeleno ili prošarano. U prirodi mogu narasti do 6 metara visine i sa velikim deblom. Ipak, sobne biljke su obično visoke 46 – 60 cm. Zasad se uvoze debla deblja od 2,5 cm u obimu i do jedan metar dugačka i drže se pod staklom dok ne poteraju pri vrhu grm svežih rozeta.

Detaljnije „Dracena“

To je biljka penjačica, pogodna za staklenike, a uz pažljivo obrezivanje može se uzgajati kao mala, grmolika sobna biljka. Pripada porodici Asclepiadaceae, a ima ih četrdesetak vrsta, većinom iz tropske Južne Amerike. Ime potiče od grčkih reči diploos, dvostruk i aden, žlezda. Reči se odnose na dve žlezde u plodnici cveta. Listovi su jajoloki i rastu u parovima duž stabljike. Cvetovi su u obliku trubice sa povijenim rubovima latica. Otvaraju se pri vrhu stabljike i mogu se otvoriti 3 do 4 jedan za drugim. Dipladenije su puzačice ili penjačice i ako pustite uskoro će narasti duge stabljike, koje morate oblikovati oko rešetke ili žičane mreže. Ako ih nakon cvetanja obrežete, možete ih očuvati grmolike i zbijene po nekoliko godina.

Detaljnije „Dipladenija“

Difenbahija je najlepša biljka koja potiče iz Brazila a dobila je ime po Dieffenbachu, koji je 1830 godine bio vrtlar carske palate Schonbrunn u Austriji.Prve vrste difenbahije doneli su u Evropu početkom 19 veka, Belgijski i Engleski sakupljači biljaka iz tropskih predela Južne Amerike.

    Danas se difenbahija najviše gaji u Sjedinjenim Američkim državama.

    Difenbahije imaju široke, izražajne listove sa jasno podeljenim šarama koje variraju od vrste do vrste. Doskora su se uzgajale u tropskim botaničkim vrtovima ali sa malo znanja i nege danas pristupačni varijeteti mogu se uspešno uzgajati u kući, a i u vodenoj kulturi. Difenbahije bolje podnose poluzasenjena mesta nego mnoge druge šarene biljke. Zbog toga se mogu saditi zajedno sa zelenim debelolisnim vrstama što rastu u tamnijim uslovima.

Detaljnije „Difenbahija“

Ova lepa puzavica donešena je u Evropu iz Australije pre otprilike 100 godina. Ima lepo svetlo-zeleno lišće sa nazupčenom ivicom. Veoma je omiljena penjačica, koja izvanredno lepo odgovara sobnom nameštaju u modernim stanovima. Vrlo je otporna i lako se prilagođava. Dobro podnosi hladovinu kao i svetlo, samo ne i jako sunčana mesta. Prilagođava se i lošijoj zemlji, ali joj ipak najviše odgovara humusna ilovača izmešana sa nešto peska. Na toplotu nije osetljiva, pa se zimi može držati i u nezagrejanoj prostoriji na 3 do 6°C, a isto tako i u zagrejanoj na temperaturi od 16 do 18°C. Zalivati je treba umereno, u zagrejanoj sobi više, a u nezagrejanoj manje. Razmnožava se reznicama, zrelim izdancima.

Detaljnije „Cizus antarktika“

Ciperus je sa Madagaskara i u svojoj postojbini raste u močvarnim predelima. Raste džbunasto do 75 cm visoko, a na vrhu drške izraste čitava ćuba uzanih, linearno-kopljastih, po dužini zaoštrenih, 15 do 20 cm dugačkih listića, što biljci daje lep tropski izgled. Kod stare biljke na vrhu te ćube stvori se krug od sitnih cvetića. Veoma je pogodna kao ukras za akvarijume. Ova skromna i dekorativna sobna biljka nije osetljiva i lako se gaji. Ciperus traži mnogo vlage, pa zato tacna ispod saksije treba da mu bude uvek puna vode. Leti ga možemo držati napolju na terasi, u hladovini, gde nije izložen jakom suncu, dok zimi uspeva na svetlom mestu, na temperaturi od 10 do 18°C, a dobro prezimi i u neloženoj sobi i u svetlom podrumu. Zemlju u saksiji treba prekopati, a posle redovnog zalivanja i prihranjivanja u vlažnoj toploj prostoriji ponovo će se pojaviti mlado i lepo zeleno lišće. Presađuje se u proleće u nešto veću saksiju. Razmnožava se najjednostavnije delenjem korena od starih biljaka u proleće reznicama.