Ime Narcis potiče od grčke reči narkao, što znači opiti, omamiti. Ne može se sa sigurnošći tvrditi da li se mislilo na omamljujući miris ili na narkotičko dejstvo alkoloida narcisina koji se nalazi u biljci.Od 25 vrsta narcisa neke vrste su brojno raširene u Portugalu, Španiji, na Pirinejima, u Južnoj Francuskoj, Severnoj Africi, gde rastu pod uticajem tople mediteranske klime, dok se druge, otporne na mrazeve, nalaze svugde u Evropi, gde na planinskim livadama stvaraju čitava cvetna polja.

Detaljnije „Narcisi“

Margareta raste autohtono na Pirinejima. Visoka je 80-100 cm, bokorastog je rasta, uspravne stabljike i duguljastih kopljastih listova koji su po obodu nazubljeni. Gnezdasti cvetovi belih latica i žute sredine se otvaraju pojedinačno, na vrhu kratkih stabljika. Omiljeno je cveće koje se sadi u leje sa trajnicama u grupi, u obliku malih ostrva. Dobro može da se kombinuje sa drugim cvećem, a bašta u kojoj raste odiše atmosferom seoskog vrta.

Detaljnije „Margareta“

Izuzetno sitna i niska biljka poleglih stabljika koja raste jastučasto, do jedva 5 cm visine. Listovi su joj plavozelene boje, dlakavi. Čitavu je prekrivaju cvetovi intenzivne ružičaste boje. Zbog niskog i jastučastog rasta pogodna je za pokrivanje tla na odgovarajućim mestima kamenite bašte, za ispunjavanje procepa kamenih zidova i fugni između nagaznih ploča, a tamo gde se za to ukaže potreba, može da posluži i umesto travnjaka.

Detaljnije „Majčina dušica – niska“

Potiče iz Severne Amerike, visoka je 10-15 cm, rizom joj je krtolast, raste bokorasto. Od ljubičice koja raste u prirodi a čiji miris je prijatan, razlikuje se po tome što joj je cvet krupniji i ne miriše. Ima više varijeteta i svi su dekorativni. Ovu ljubičicu sadimo pre svega u podnožje drveća i žbunova.

Detaljnije „Ljubičica, baštenska“

Ime ljiljan potiče od latinske reči Lilium ili od starogrčke reči leirion. U svetu je poznato oko 90 vrsti ljiljana. Sve su one rasprostranjene na severnoj polulopti naše planete. Zona rasprostranjenja je između 10 i 55 stepena severne geografske širine. Na južnoj polulopti ljiljani se ne nalaze. Uglavnom su raspoređeni na tri kontinenta.

    U Aziji prirodno raste 51 vrsta, u Evropi 12 a u Severnoj Americi 21 vrsta. Iz istorijata ljiljana imamo dosta podataka. Postoje podaci da su ljiljani bili poznati u vrtovima Egipćana i Asiraca već 2800 godine pre nove ere. I Grci i Rimljani su dobro poznavli i rado gajili ljiljane.

Detaljnije „Ljiljani“