Mali zimzelen ili paverika, raste u obliku grma visokog 15 cm, i kao što mu sam naziv kaže, zimzelena je biljka. U prirodi raste i kod nas u grabovim i hrastovim šumama. Stabljika je polegla i zakorenjuje se, listovi su uski i eleipsastog oblika, levkasti cvetovi su bele ili plave boje. U senci kao, pokrivač tla, mali zimzelen može da posluži umesto travnjaka, mada u polusenci rađa više cvetova. Ako je biljka izložena jačem suncu, listovi teško da će prezimiti. Mali zimzelen sadimo kao podrast na površine sa drvećem i žbunovima, a prikladan je i kao pokrivač tla padina i strmina koje se takođe nalaze u senci. Uporno se širi ako mu stanište i ostali uslovi odgovaraju, što treba da uzmemo u obzir prilikom kombinovanja sa drugim cvećem.

Detaljnije „Zimzelen, mali“

Viola sa svojim privlačnim, otvorenim licem samo je oko desetak santimetara iznad zemlje i predstavlja odličnu rubnu biljku za prozorske sandučiće ili za vrtne stazice. Takođe se može upotrebiti da ispuni praznine između većih biljaka.Uzgaja se u seni ili na suncu kao jednogodišnja ili višegodišnja biljka kratkog veka. Stvara obilje cvetova u mnogo boja gotovo celu godinu u zavisnosti od temperature i varijeteta.
 
    Rokovi sadnje razlikuju se od varijeteta do varijeteta pa se stoga treba držati uputa navedenih na kesici sa semenom. Viole najbolje uspevaju u dobrom kompostu za lončanice koji treba stalno držati vlažnim. Uvele cvetove treba odrezati. Biljke se bacaju nakon cvetanja, koje može potrajati do dve godine sa kratkim prekidima.

Ova trajnica je vrsta evroazijskog porekla koja raste na suvim padinama, u šipražjima, hrastovim šumama, na pustarama čije je tlo peskovito ili na glinuši. Visoka je 20-25 cm, bokorastog rasta, uspravne stabljike, duguljastih šiljastih listova koji su po obodu nazubljeni. Kod nas se gaje brojne baštenske vrste ove veronike čiji se cvetovi raznih nijansi plave boje, skupljeni u klasaste cvasti, otvaraju leti. Zahvalna je biljka za kamenite bašte i za leje sa trajnicama.

Detaljnije „Veronika, klasasta“

Osnovna vrsta udovičice potiče sa Kavkaza, gde raste u vlažnim šumama i na rubovima šuma. Visoka je 50-80 cm, stabljika joj nije razgranata i raste bokorasto. prizemni listovi ove trajnice su kopljastog oblika, a stabljični su perasto deljeni. Cvetovi u obliku čaše su veliki, boje ljubičice, gnezdasti. Dekorativni su još u fazi pupoljaka. Biljka je lepša ako redovno prihranjujemo zemljište na kojem raste. U periodu cvetanja uvele cvetove treba redovno otklanjati (rezanjem), tako će se on produžiti. Sadimo je u leje sa trajnicama, te u veće i zaštićene kamenite bašte.

Detaljnije „Udovičica“

Kod ovog roda osnovu u nazivu Polianthes čine grčke reči polios – beličast i anthos – cvet, što bi značilo beli cvetovi. Ranije su se biljke ovog roda nazivale Polianthus i ubrajale se u familiju Amaryllidaceae. Rodovi Agave, Beschorneria, Cordyline, Dasylirion, Dracaena, Fureraea, Sanseveria, Yucca i Polianthes, kao i još neki drugi rodovi, bili su svrstani u familiju Agavaeae. Rod Polianthes obuhvata 13 vrsta koje sve bez izuzetka rastu u Srednjoj Americi i Meksiku. Kao kulturna forma predstavlja za cvećarstvo interesantnu vrstu. Polianthes tubaroza je kod nas poznata pod imenom tubaroza.

Detaljnije „Tubaroza“