Kod ovog roda osnovu u nazivu Polianthes čine grčke reči polios – beličast i anthos – cvet, što bi značilo beli cvetovi. Ranije su se biljke ovog roda nazivale Polianthus i ubrajale se u familiju Amaryllidaceae. Rodovi Agave, Beschorneria, Cordyline, Dasylirion, Dracaena, Fureraea, Sanseveria, Yucca i Polianthes, kao i još neki drugi rodovi, bili su svrstani u familiju Agavaeae. Rod Polianthes obuhvata 13 vrsta koje sve bez izuzetka rastu u Srednjoj Americi i Meksiku. Kao kulturna forma predstavlja za cvećarstvo interesantnu vrstu. Polianthes tubaroza je kod nas poznata pod imenom tubaroza.

Detaljnije „Tubaroza“

Ovo je hibrid visok 60-70 cm, uspravne i razgranate stabljike, kopljastih listova bez lisne peteljke, koji su svojom osnovom obmotani oko stabljike. Cvetovi intenzivne boje ciklame grupno se otvaraju na vrhovima izdanaka, iz pupoljaka koji vise. Ova biljka dugo cveta i omiljeno je nezahtevno cveće naših bašta.

Detaljnije „Tradeskancija“

Poznat i kao zapadnoevropska ili dlakava sasa, ovaj hibrid visok 20-25 cm i snažnog rizoma veoma je dugovečan. Bokorastog je rasta, uspravne korenove stabljike. Perasto deljeni listići se u potpunosti razvijaju tek posle cvetanja. Pricvetni listovi, složeni u čašicu, tamnocrvene su boje; pošto stubići tučka precvetaju, cvetni omotači se jako izduže, a ostajući na biljci i paperjasti plod je dekorativan. Znalački primenjena, velika sasa svojim specifičnim izgledom predstavlja nesvakodnevni ukras prolećne kamenite bašte.

Detaljnije „Sasa“

Ruzmarin je biljka toplih, južnih krajeva pa mu prija toplo leto. Na primorju uglavnom raste samonikolo, a na našim terenima uglavnom se sadi. Od ruzmarinovog lišća destilacijom se dobija ruzmarinovo ulje. Ruzmarin cveta u proleće lepim sitnim plavim cvetićima. Ima ga sa žuto – šarenim i belo – šarenim listom. Na zaklonjenom mestu može da prezimi i napolju, inače se neguje u saksijama. U jesen ga treba uneti u podrum ili u svetlu prostoriju gde ne mrzne. Jedina nega je umereno zalivanje, ali traži dosta svetla. Često presađivanje ili pomeranje sa jednog mesta na drugo ne podnosi najbolje. Razmnožava se u proleće reznicama. Voli jaku humusnu mešavinu zemlje sa dodatkom 15% peska. Presađuje se svake treće godine u malo veću saksiju.
 

Postojbina osnovne vrste i ove pupavice je Severna Amerika. Ona je izrazito visoka, naraste 150-200 cm. Bokorastog je rasta, razgranatog korena, uspravnih stabljika. Njeni donji kožasti listovi su deljeni, a gornji jajastog oblika. Pri kraju leta se na vrhovima izduženih stabljika u grupama otvaraju zvezdasti cvetovi čije su zrakasto raspoređene latice jarko žute boje, dok su kupasto izdignuta središta od jezičastih cvetnih listića zelene boje. Sjajna rudbekija je zahvalno cveće za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto i jesen i to kao soliter, ili u manjim grupama, u pozadini leje ili kao dominantna, a sadi se i pored vode. Podesna je za kombinovanje sa sličnim snažnim „divljim“ trajnicama kao što su , na primer, potočnjak (velika vrbica) i ukrasne trave koje se sade pored vodenih površina, ili na najrazličitijim cvetnim trajnicama žute boje kao što su čelebi-grana (zlatnica), enotera, krajcarica, divizma. Vredi eksperimentisati njome.

 Položaj: Voli sunce, ali će podneti i blagu senku.
 
Zalivanje: Zahvalna je za redovno zalivanje.
 
Tlo: Stvarno se dobro oseća na pomalo vlažnom hranjivom zemljištu izbalansiranog sastava, sa dobrom drenažom.
 
Temperatura: Nema posebnih zahteva, podnosi ekstremne klimatske uslove.
 
Period cvetanja: avgust, septembar