Ova veoma dekorativna i tipična tropska biljka poreklom je iz toplih krajeva Centralne Amerike. Njoj treba dosta svetlosti, toplote i vlage. Na žalost, ona je još uvek slabo poznata kod nas kao sobna biljka. Veoma je interesantna sa svojim prelepim tamno zelenim, tvrdim, kožastim, duboko urezanim, zaoštreno-scrastim listovima, koji stoje gusto na čvrstim peteljkama. Anturijumu najviše prija mesto na polu-zasenjenom prozoru, što znači da mu direktna sunčana svetlost škodi. Temperatura u prostoriji ne sme biti niža od 15°C. Zalivati ga treba uredno samo mekom, mlakom vodom, u kojoj nema ni trunke kreča (najbolje kišnicom, a ako nema kišnice prokuvanom vodom), ali ne previše, da se ne bi hvatala plesan na zemlji. Zimi kad se greje i leti za vreme velikih vrućina treba ga bar dva puta dnevno orositi pomoću rosilice mlakom vodom.

Detaljnije „Anturijum“

Ananas je vrlo pogodna sobna biljka, a posebno su lepi šareni varijeteti. Pripada porodici bromelijacea, a potiče iz Brazila, odakle je donešen u Evropu krajem 17 veka. Nekih tridesetak godina posle uzgajao se u staklenicima u Engleskoj zajedno sa grejpom i pomorandžama i davao plodove koji su bili poslastica za bogataše. Za razliku od drugih bromelijacea, ananas raste na zemlji i upija vodu i hranu iz tla na uobičajeni način. Kada biljku obrađujete morate biti vrlo oprezni jer su listovi oštro nazubljeni pa mogu poderati i odeću i kožu.

U kući se uzgajaju tri varijeteta. Ananas Comosus ima zelene i uske listove i obilno stvara plodove, Ananas Comosus „Variegatus“ ima manje, šire listove, koji su upadljivo prugasti i stvaraju savršenu rozetu. Mnogo ređe donosi plod. Ananas Bracteatus „Triatus“ mnogo je veća biljka nego prethodne dve, takođe sa prošaranim listovima. Često donosi poluružičaste plodove, koji se lepo ističu naspram žutih i zelenih listova.

Detaljnije „Ananas“

Za ovu vrstu cveća treba znati da ima svoj period mirovanja. Amarilis ima lukovicu, dugo uzano lišće i čvrstu uspravnu stabljiku koja nosi krupne i veoma lepe cvetove. U Evropu je donet iz Južne Amerike pod imenom Amaryllis aulicum posle Prvog svetskog rata. Prvi cvet mu je veoma lep i liči na trubu. Cvetovi mogu biti crveni, krem, roza, beli i prugasti. Cveta u aprilu ili maju. Nega i gajenje Amarilisa je jednostavna i laka. U zimu ili rano proleće zasadi se plitko (tako da bude samo pola lukovice u zemlji) u saksiju, u laku zemlju, najbolje klijališnu i stavi na toplo mesto (20 do 25°C). Tu sada počinje da “tera“ (klija). Kada malo izraste (nikako pre) treba početi sa zalivanjem, i to na način što se ispod saksije stavi tacna u koju se naliva voda. Saksija se stavlja na svetlo mesto, gde prvo istera cvet, pa onda lišće. Što više raste više ga treba zalivati i češće prihranjivati. Naročito je važan postupak sa biljkom posle precvetavanja.

Detaljnije „Amarilis“

Alokasije nije jednostavno gajiti zato što su im neophodni vlaga i puno toplote. Ako uspete da je odgajite, imaćete fantastičnu biljku sa krupnim, rebrastim i upadljivo prošaranim listovima. Dobro uzgajana biljka može da dostigne visinu od 50cm. U hladnim uslovima listovi mogu da otpadnu, ali čim otopli, za dan-dva izrašće novi listovi iz podzemnog korena (rizoma).

Svetlost: Držite je dalje od direktne sunčeve svetlosti, ali obezbedite dovoljno filtrirane svetlosti.
 
Sobna temperatura: Zimi održavajte minimalnu temperaturu od 15 do 18°C, dok je idealna letnja temperatura 20-25°C.
 
Zalivanje: Redovno zalivajte tokom letnjih meseci, održavajući zemlju vlažnom. Smanjite zalivanje tokom zime.

Detaljnije „Alokasija“

Akalifu gustom i žbunastom čine listovi i paperjaste rese. Akalifa ima natubljene listove i crvene rese koje mogu biti duge do 40 cm i rastu tokom celog leta. Biljka može da izraste do 1,5m, ali je možete potkresati u proleće ili jesen da bi bila manja. Svetlost: Da bi biljka imala upadljive svetove i lepo obojene listove obezbedite joj dovoljno svetlosti.
 
Sobna temperatura: Akalifi je potrebna minimalna temperatura od 13 do 15°C. Listovi otpadaju zbog niskih noćnih temperatura.
 
Zalivanje: Održavajte zemlju vlažnom tokom perioda aktivnog rasta akalife. Tokom zimskih meseci nemojte često da zalivate biljku, ali nemojte dozvoliti ni da se zemlja potpuno osuši.

Detaljnije „Akalifa“