Filadendron je veoma lepa dekorativna biljka tropskih predela, dobro poznata i vrlo raširena sobna biljka, koja se gaji u saksiji. Rod Filadendrona sadrži tridesetak vrsta zimzelenih tropskih biljka sa ostrva Zapadna Indija i iz Centralne Amerike. Jedno od narodnih imena je meksički hlebovac, potiče odatle što plod filedendrona sadrži jestivo tkivo oko semena. Filadendron se gaji zbog svog dekorativnog lišća i lepo odnegovanih vazdušnih žila. Vrlo je otporan, ne voli jako svetlo, pa zato može da uspeva i na nešto tamnijem, ali ne i na sasvim mračnom mestu. Dok je mlađi, filadendron ima lišće srcastog oblika a kad je stariji dugačko do 80 cm i 40 – 50 cm široko, sjajno, kožasto, okruglo lišće, prošarano velikim rupicama.

Detaljnije „Filadendron“

Rod ficus možemo naći u svim toplijim delovima sveta, a pripada porodici Moraceae. Buduću da ta porodica sadrži mnogobrojne važne i omiljene sobne biljke, Ficus benjamin je verovatno najpoznatiji varijetet sa malim listovima koji ima skladno opuštene grane posebno kada biljka naraste.

Fikus Benjamin

    Kao i ostale vrste sa malim listovima, može u kući narasti i više od 5 metara. Listovi su svetlo zeleni, do 8 cm dugi i oko 2,5 cm široki. Imaju peteljke. Potrebno im je svetlo mesto da bi bujale, a osetljive su na promaju. Kao i druge vrste Ficus, otporna je na suv vazduh zahvaljujući kožastom, voskom presvučenom lišću.

Detaljnije „Fikus Benjamin“

Fikus je veoma omiljena sobna biljka – mada kod nas nikada ne cveta. Poreklom je iz Indije i Južne Afrike. Vrlo je dekorativan zbog velikog elipsastog kožastog lišća i šiljastih lisnih crvenih pupoljaka, naročito ako je lepo odgajeno razgranato stablo. Razlika između ova dva fikusa je samo u tome što prvi ima mnogo duži i šiljastiji list, a drugi, F. decora mnogo širi, krupniji i tamno – zeleniji list. Decora je znatno dekorativniji i lepši, naročito var. Schryveriana sa belim listovima i zelenim prugama. Najviše mu prija mesto pored prozora, gde ima dovoljno svetla, ali ni on ne voli jako sunce. Zimi se drži u nešto hladnijoj prostoriji, od 8 do 10°C, uz umereno zalivanje.

Detaljnije „Fikus“

Euforbija raste džbunasto u visinu do 80 cm. Lišće je veliko, duguljasto, kopljasto-zaoštreno, celo ili usečeno, tamno zeleno. Na kraju stabla pojavljuje se divan žarko crven, ružičast, žut, kajsijasto oranž cvet, opasan u vidu čipkaste kragna, tj. cvetnih prilistaka sa 12 do 15 brakteja, a u sredini se nalaze sitni žućkasti cvetovi. Cveta zimi, u decembru i januaru. Za vreme cvetanja ne treba je sa postavljenog mesta premeštati jer to na nju nepovoljno utiče, pa može da odbaci cvet. Ova lepa biljka je u srodstvu sa mlečikama. Dok euforbija cveta treba je držati u nešto hladnijoj prostoriji na temperaturi od 12 do 14°C, jer će u toplijoj prostoriji brzo precvetati. Traži najsvetlije mesto (na prozoru) i toplo i vlažan vazduh. Kad precveta, odnosno kad joj brakteje otpadnu, biljka se može premestiti u malo hladniju sobu, za koju je najpogodnija temperatura od 10 do 12°C.

Detaljnije „Euforbija“

Ova interesantna i dekorativna biljka pripada porodici bromelija, koja vrlo dobro podnosi suv vazduh u sobi. Treba je smestiti u prostoriju na svetlo mesto u kojoj je temperatura od 18 do 22°C. Gaji se u saksiji zbog lepog lišća i još lepšeg ružičastog cveta. Listovi su oko 20 cm, dugački 5 do 6 cm, široki, debeli i tvrdi, sasvim malo povijeni, sivkasto-zeleni popreko srebrnkastim trakama išarani i tako poređani da sačinjavaju veliku rozetu i levak, iz kojeg izlazi oko 30 cm visoko cvetno stablo. Levak listova treba da bude uvek pun vode, kojoj treba dodavati na pola litre vode 1 gram “Cvetala“. Vodu treba dolivati svakih sedam dana, a biljku svakog dana orošavati ustajalom mlakom vodom ili kišnicom. Zimi se zaliva veoma malo, a sa prihranjivanjem treba prestati. Kad biljka precveta razvijaju se na podnožju matične biljke mladi izdanci. Čim ovi izdanci narastu oko 15 cm, treba ih oprezno izvaditi sa žilicama i zasaditi u male saksijice. Ehmeja nije teška biljka za održavanje, ali nije za početnike.