Lovor (lorber, lovorika) je nisko drvo ili žbun iz porodice lovora. Naraste do visine od 2 do 15 m. Listovi su kožasti, ovalni i zimzeleni. Tamnozeleni su. Cvetovi su zelenkasti i javljaju se svaka 3-4 meseca. Plod je tamnomodra koštunica. Potiče iz Male Azije. Uspeva u Sredozemlju. Najveći proizvođač lovora je Turska.
Istorijat:
Lovor je u Grčkoj bio posvećen bogu Apolonu. Njegove sveštenice su u Delfima pre proricanja u vizionarskom transu, između ostalog, jele lovorove listove. Lovor je pomalo narkotičan ako se jede u većim količinama. Krov Apolonovog hrama u Delfima bio je napravljen isključivo od lovora radi zaštite od neželjenih vradžbina i bolesti. Verovalo se da štiti od bolesti i munja. Lovorov venac postao je Grcima i Rimljanima znak veličine; vladarima, herojima, umetnicima i atletičarima bio je simbol mudrosti i slave. Od 776. godine pre nove ere pobednici na Olimpijskim igrama bili su ovenčani lovorom. Lovor je bio posvećen i Apolonom sinu Eskulapu, bogu medicine.
Upotrebljava se u kulinarstvu i u narodnoj medicini. Lovor sadrži eterična ulja pinen i cineol. Ulje pomaže kod reumatskih tegoba. Svi lovor , osim vrste LAURUS NOBILIS, otrovni su.
Lekovita kadulja je otporan, zimzeleni grm koji izraste do visine od 60 cm. Mekani sivo-zeleni listovi upotrebljavaju se za sosove i kao začin za sir. Atraktivni, cevasti, crveni cvetovi otvaraju se leti. U martu se poseje seme u vlažni kompost za setvu. Tada se stavi da klija u hladnu prostoriju u kojoj se ne smrzava. Kad su presadnice dovoljno velike za rukovanje, treba ih presaditi svaku pojedinačno u posudu od 8 cm, u kompost za lončanice i držati ih na sunčanoj vanjskoj prozorskoj dasci. Kasnije se presađuju u posudu od 13 do 15 cm. Sve vreme treba zemlju održavati vlažnom. Sa obrezivanjem se počinje onda kada stabljike narastu najmanje 15 cm. visoko. Svakog proleća biljka se presađuje, a razmnožava se reznicama leti i u jesen.
Anđelika (koren svetog duha) je otporna dvogodišnja biljka sa krupnim, razdeljenim listovima i velikim cvetnim glavicama. potiče sa severa Evrope. Ima snažan, prijatan i aromatičan miris. Ova snažna biljka gaji se na suncu ili u senci na vlažnom, plodnom zemljištu. Pre sazrevanja uklanjaju se semene glavice, kako bi se sprečilo zasemenjavanje. Razmnožava se setvom semena u jesen i proleće. Mlade stabljike mogu da se kandiraju. Listovi služe u kulinarstvu, a naročito za voćne deserte. Semenke se koriste u industriji likera. Ulje se upotrebljava u kozmetici, posebno u proizvodnji paste za zube.
Lavanda je višegodišnji, otporan, zimzelen gust žbun, sa uspravnim svetloljubičastim cvetovima u obliku klasa. Raste na sunčanom staništu i dobro propusnom zemljištu. Predstavlja dobar žbun za niske žive ograde. Poreklom je sa Sredozemlja. Razmnožava se setvom semena u proleće. Bere se leti i čuva i suši na vazduhu. Lavanda se najčešće koristi u farmakologiji, u proizvodnji preparata za negu tela. Cvetovi se koriste u potpuriju, lanenim mirisnim kesicama, biljnim jastucima i čaju. Mogu i da se kristališu. Ovom biljkom aromatizuju se vinsko sirće i maslinovo ulje. Kao začin koriste se sitno naseckani listići, sveži ili sušeni.
Kurkuma je trajnica iz porodice đumbira. Naraste od 60 do 100 cm. Grupe bledožutih cvetova okružene su velikim kopljastim listovima. Koren je krtolast rizom aromatičnog mirisa i ukusa. Iznutra je žutonarndžaste boje. Uspeva u područjima sa vrućom i vlažnom klimom i laganim zemljištem. Potiče iz južne Indije i Indonezije, a gaji se u jugoistočnoj Aziji, Australiji i Peruu.
