Ove male sukulente rastu gusto poput travnjaka u istočnim predelima pokrajine Kapland. Vrlo se jednostavno i lagano uzgajaju te su upravo zbog toga pogodne za početnike. Ukoliko im osigurate dovoljno svetlo mesto, tačnije dovoljno sunčano, i umereno zalivanje, uspevaju bujno pa u oktobru krajem vegetacijskog perioda zameće lepe žute cvetove. Gornji vršni par listova podseća na otvorene ralje zveri sa igličastim zubima. Ako želite da uzgajate faukariju potrebno je da znate sledeće; leti je zalivajte redovno, a povremeno dodajte blagi rastvor tečnog gnojiva za kaktuse. Od novembra postepeno smanjite zalivanje, a zimi ga potpuno izostavite, tako da se zemlja zimi gotovo isuši. Presadite je svake ili svake druge godine u mešavinu zemlje za lončanice i peska u razmeri 1: 1. Leti voli sunčano i toplo mesto, a prezimljuje na temperaturi 12 do 15°C.

Eonijum je samonikla biljka Kanarskih ostrva i Maroka. Osim vrsta zelenih listova, postoji i vrsta crvenog lišća, te nekoliko oblika žuto ili belo prošaranih listova. Drvoliki eonijum je skromna sobna biljka, malih zahteva, naročito u pogledu zalivanja, jer se i u svojoj postojbini prilagodio sušnim razdobljima. Stoga je leti najbolje držati biljku na otvorenom i to na sunčanom mestu.

Aeonium arboreum ima pljosnate plitke lisne rozete na završecima grana. Posebno su atraktivni žuti cvatovi-štici kod eonijuma crvenih listova. Najlepše su mlade, tek vrlo malo razgranate biljke, dok su stariji primerci zbog ogoljenih grana pomalo neobični. Mlade biljke se mogu veoma lako uzgojiti.

Detaljnije „Drvoliki eonijum“

Cvetovi ove biljke su njena posebnost; nalik su malim svetiljčicama. Kod svake vrste su drukčije građe, ali uvek posebni i zanimljivi. Rod ceropegija obuhvata više od stopedeset vrsta koje kao samonikle biljke rastu prvenstveno u Aziji, zatim u tropskim područjima Afrike i Madagaskara. Pojedine vrste se veoma razlikuju. Neke su puzajućeg rasta sa tankim stabljikama debljine jedva 1 mm. Druge naprotiv, rastu uspravno i granaju se. Njihove stabljike mogu izrasti do visine od 40 do 50 cm i biti čak deblje od 1 cm. Mesnati listići su veličine između pet i deset milimetara. I veličina cvetova se takođe meri milimetrima. Varira kod pojedinih vrsta između 5 i 50 mm. Boja im je neupadljivo žutozelena ili svetlosmeđa. Oblik cvetova je neobičan i potpuno različit od ostalih cvetova. Neke vrste ceropegija su sukulenti zadebljanog korena. Razvijaju izdanke iz podzemnih gomolja, koji odumiru nakon određenog vegetacijskog razdoblja. Mnoge su vrste ceropegija pogodne za uzgoj kao viseće biljke.

Detaljnije „Ceropegija“

Porodici čupavica pripadaju brojne vrste sukulentnih biljaka sa najvećom sposobnošću prilagođavanja sušnim staništima. Ove biljke potiču uglavnom sa afričkog kontinenta. Ova brojna i oblicima raznovrsna skupina biljaka obuhvata oko 150 rodova sa više od 2000 vrsta. Njima pripadaju i neke biljke za koje ljubitelji bilja pokazuju veliko zanimanje, kao što je na primer, “živi kamen“ (Lithops). Njegovi su listovi toliko slični kamenu, da ga životinje na njegovom staništu jednostavno ne primećuju i zbog toga ga ne jedu. Osim toga i bojom se potpuno prilagodio okolini, pa tako u svakom krajoliku rastu drugačije vrste u skladu sa bojom okoline.

Detaljnije „Čupavice“

Najveći broj aloja – vrsta potiče iz Afrike i sa Madagaskara. To su ukrasne biljke veoma lepih cvetova, jednostavne za uzgajanje. Nekoliko stotina vrsta aloja međusobno se veoma razlikuju oblikom i veličinom rasta. Neke od njih su velike svega desetak santimetara a neke rastu poput drveća, dostižući visinu i do desetak metara. Kod ovih snažnih biljaka pojedini listovi mogu biti veliki i do 50, 60 cm. Postoje vrste sa nazubljenim rubovima listova, ali i vrste potpuno glatkog ruba. Sve ove biljke cvetaju žutim ili narandžastim cvetovima. Cvetne stapke su u zavisnosti od vrste, duge 10 cm pa sve do jednog metra.

Detaljnije „Aloja“