Cvetovi ove biljke su njena posebnost; nalik su malim svetiljčicama. Kod svake vrste su drukčije građe, ali uvek posebni i zanimljivi. Rod ceropegija obuhvata više od stopedeset vrsta koje kao samonikle biljke rastu prvenstveno u Aziji, zatim u tropskim područjima Afrike i Madagaskara. Pojedine vrste se veoma razlikuju. Neke su puzajućeg rasta sa tankim stabljikama debljine jedva 1 mm. Druge naprotiv, rastu uspravno i granaju se. Njihove stabljike mogu izrasti do visine od 40 do 50 cm i biti čak deblje od 1 cm. Mesnati listići su veličine između pet i deset milimetara. I veličina cvetova se takođe meri milimetrima. Varira kod pojedinih vrsta između 5 i 50 mm. Boja im je neupadljivo žutozelena ili svetlosmeđa. Oblik cvetova je neobičan i potpuno različit od ostalih cvetova. Neke vrste ceropegija su sukulenti zadebljanog korena. Razvijaju izdanke iz podzemnih gomolja, koji odumiru nakon određenog vegetacijskog razdoblja. Mnoge su vrste ceropegija pogodne za uzgoj kao viseće biljke.

Detaljnije „Ceropegija“

Porodici čupavica pripadaju brojne vrste sukulentnih biljaka sa najvećom sposobnošću prilagođavanja sušnim staništima. Ove biljke potiču uglavnom sa afričkog kontinenta. Ova brojna i oblicima raznovrsna skupina biljaka obuhvata oko 150 rodova sa više od 2000 vrsta. Njima pripadaju i neke biljke za koje ljubitelji bilja pokazuju veliko zanimanje, kao što je na primer, “živi kamen“ (Lithops). Njegovi su listovi toliko slični kamenu, da ga životinje na njegovom staništu jednostavno ne primećuju i zbog toga ga ne jedu. Osim toga i bojom se potpuno prilagodio okolini, pa tako u svakom krajoliku rastu drugačije vrste u skladu sa bojom okoline.

Detaljnije „Čupavice“

Najveći broj aloja – vrsta potiče iz Afrike i sa Madagaskara. To su ukrasne biljke veoma lepih cvetova, jednostavne za uzgajanje. Nekoliko stotina vrsta aloja međusobno se veoma razlikuju oblikom i veličinom rasta. Neke od njih su velike svega desetak santimetara a neke rastu poput drveća, dostižući visinu i do desetak metara. Kod ovih snažnih biljaka pojedini listovi mogu biti veliki i do 50, 60 cm. Postoje vrste sa nazubljenim rubovima listova, ali i vrste potpuno glatkog ruba. Sve ove biljke cvetaju žutim ili narandžastim cvetovima. Cvetne stapke su u zavisnosti od vrste, duge 10 cm pa sve do jednog metra.

Detaljnije „Aloja“

Agava je poreklom iz Južne Amerike, ali ima je i u drugim tropskim zemljama: naročito je odomaćena u južnoj Evropi. Ova biljka je bez stabla, s vrlo debelim mesnatim u krug poređanim lišćem. Gajena u saksiji kao sobna biljka retko cveta. Razmnožava se izdancima koji ponekad u gomoljici izbijaju iz žila.

Zimi se drži u hladnoj i svetloj prostoriji ili u podrumu, ali joj ne škodi ni toplije mesto u sobi. Leti voli otvoreno, sunčano mesto. Mada se zadovoljava svakom zemljom, ipak uspeva bolje u jakoj i krečnoj zemlji pomešanoj sa ilovačom i dosta peska. Letnju sušu podnosi dobro, ali je ipak treba obilnije zalivati i češće prihranjivati. Zimi je u hladnoj sobi treba zalivati retko ili nikako. Natrulo lišće treba odsecati, a posekotinu posipati prašinom od drvenog uglja. Nije osetljiva i lako se zaliva u saksiji. treba paziti na bodlje jer su one njen ukras na lišću.

Zajedničkim imenom mesnatice, tustike, odnosno sukulenti, obuhvaćene su biljke koje su sposobne sačuvati u zadebljanim listovima ili zadebljanim delovima stabljike zalihe vode i na taj način preživeti sušna razdoblja. Razlikujemo sukulente zadebljanih listova i sukulente zadebljanih stabljika kojima pripada i brojnim vrstama bogata porodica kaktusa. Građom i načinom života sve su se ove biljke prilagodile klimi njihove postojbine za koju su karakteristična razdoblja sa smanjenom količinom vode, razdoblja suše i kiša što se smenjuju u nepravilnim ciklusima.

Detaljnije „Sukulenti“