Ruzmarin „morska rosa“, zimzeleni je mali džbun iz porodice usnatica. Naraste od 1 do 2m. Ima dosta podvrsta. Grančice su prekrivene smolastim, kožnatim, igličastim i tamnozelenim listićima. Cvetići su beli, ružičasti ili ljubičastoplavkasti. Potiče iz sredozemlja, a gaji se u SAD i Meksiku.

Istorijat:
 
    Ruzmarin je kroz istoriju bio često obavijen tajanstvenošću i svetošću. Grčki i rimski bogovi su opisivani kao veliki ljubitelji ruzmarina. Španci poštuju ruzmarin jer je zaklonio Devu Mariju prilikom bega u Egipat: kako je raširila svoj plašt, beli cvetovi postali su plavi.

Detaljnije „Ruzmarin“

U Velikoj Britaniji se ova otporna višegodišnja biljka srednje-zelene boje sa jajolikim listovima upotrebljava još od trećeg veka za pravljenje sosa koji se poslužuje sa mesom. Biljka koja izraste 60 cm visoko, nosi cvatove sa malim, ljubičastim cvetovima koje je najbolje zakidati. U matru ili aprilu treba posaditi korenje metvice u posudu od 15 cm koji sadrži kompost za lončanice. Držite ga na vanjskoj dasci prozora i zaštitite od direktnog sunca. Kad stabljika izraste visoka najmanje 8 cm , počnite je rezati, ali ne previše često. Zaliva se obilno od proleća do jeseni, a oskudno zimi. Presađuje se svakog proleća. Razmnožava se reznicama u proleće ili leti, a deljenjem korena pri presađivanju.

Majčina dušica je otporna, zimzelena, višegodišnja biljka koja narste oko 25 cm. nežni ljubičasti cvetovi otvaraju se u maju. T.x citriodorus je hibrid kome listovi mirišu na limun. U martu ili aprilu poseje se seme u vlažan kompost za setvu. Stavi se da klija u hladnu sobu gde ne smrzava. Presadnice treba svaku pojedinačno posaditi u saksiju od 8 cm. u kojoj se nalazi bilo koji odgovarajući kompost za lončanice. Drži se na sunčanoj, vanjskoj prozorskoj dasci i obilno zaliva. Kasnije se presade u posudu od 13 do 15 cm. Sa obrezivanjem se počinje kada biljka dostigne visinu najmanje 8 cm. Presađuje se svakog proleća. Razmnožava se deljenjem ili reznicama u leto ili u jesen.
 

Mažuran ima sladak, ali ipak oštar ukus. Dlakavi, sivo-zeleni listovi nastaju na crvenkastim stabljikama koje mogu narasti od 30 do 60 cm. U proleće ili leti uspeva na sunčanoj vanjskoj prozorskoj dasci. Ružičasti ili beli cvetovi pojavljuju se leti i mogu se upotrebiti za začin.

U martu se posadi seme u vlažni kompost za setvu. Nakon toga stavi se da klija na temperaturi od 10 do 13°C. Kada su presadnice dovoljno velike za rukovanje,tada treba svaku pojedinačno presaditi u posudu od 8 cm. prečnika, koja sadrži kompost za lončanice. Treba ih obilno zalivati. Kasnije se presađuju u posudu od 13 do 15 cm. prečnika. Sa obrezivanjem se počinje kada su stabljike od 10 do 15 cm. visoke. U kasnu jesen se baca.

Lovor (lorber, lovorika) je nisko drvo ili žbun iz porodice lovora. Naraste do visine od 2 do 15 m. Listovi su kožasti, ovalni i zimzeleni. Tamnozeleni su. Cvetovi su zelenkasti i javljaju se svaka 3-4 meseca. Plod je tamnomodra koštunica. Potiče iz Male Azije. Uspeva u Sredozemlju. Najveći proizvođač lovora je Turska.
 
Istorijat:
 
    Lovor je u Grčkoj bio posvećen bogu Apolonu. Njegove sveštenice su u Delfima pre proricanja u vizionarskom transu, između ostalog, jele lovorove listove. Lovor je pomalo narkotičan ako se jede u većim količinama. Krov Apolonovog hrama u Delfima bio je napravljen isključivo od lovora radi zaštite od neželjenih vradžbina i bolesti. Verovalo se da štiti od bolesti i munja. Lovorov venac postao je Grcima i Rimljanima znak veličine; vladarima, herojima, umetnicima i atletičarima bio je simbol mudrosti i slave. Od 776. godine pre nove ere pobednici na Olimpijskim igrama bili su ovenčani lovorom. Lovor je bio posvećen i Apolonom sinu Eskulapu, bogu medicine.

Upotrebljava se u kulinarstvu i u narodnoj medicini. Lovor sadrži eterična ulja pinen i cineol. Ulje pomaže kod reumatskih tegoba. Svi lovor , osim vrste LAURUS NOBILIS, otrovni su.