Gibejum je bliski rođak “živog kamena“ (Lithops). Njegovo obeležje su parovi listova gotovo kuglastog oblika, međusobno odvojeno samo pukotinom. Međutim kod pojedinih vrsta oblik pomalo odstupa od uobičajenog. Kod nekih vrsta gibejuma parovi lišća su više ili manje primetno rascepljeni. Izgledaju poput raspucalog kamenja. Rod je tako bogat oblicima, da ga delimo na različite sekcija. Na njihovim prirodnim staništima nalazimo najčešće cele rodove ovih sukulenata jedne pokraj drugih. Nasuprot ostalim biljkama, vegetaciono razdoblje vrsta Gibeum započinje ujesen. Beli ili ljubičasti cvetovi pojavljuju se ili u jesenili u proleće. Vretenasti koren omogućuje biljci da pronađe put do vode među kamenjem i u pukotinama stena.

Detaljnije „Gibejum“

Ova tipično sukulentna biljka je veoma skromna. Podnosi suvi vazduh zagrejane sobe, pod uslovom da je držimo na svetlom mestu, zaštićenom od jakog podnevnog sunca. Gasterije potiču iz južne Afrike. Pripadaju porodici ljiljana. Sukulenti, zadebljani listovi uglavnom rastu u paru, ređe stvaraju lisne rozete. Često su posuti svetlim tačkama i bradavicama. Postoje različite vrste gasterija. Listovi onih najmanjih dugi su 5 do 6 cm, a ima i onih dužine do 30 cm. Gasteria verucosa ima 10 do 15 cm duge listove, uske i vrlo hrapave. Zbog toga je još zovu “jelenji jezik“. Cvetovi su cevasti, u osnovi trbušasti, pa oblikom podsećaju na malene amfore. Gasteria nitida ima 10 do 12 cm duge, mesnate listove postavljene u spiralnu rozetu.

Detaljnije „Gasterija“

Ove male sukulente rastu gusto poput travnjaka u istočnim predelima pokrajine Kapland. Vrlo se jednostavno i lagano uzgajaju te su upravo zbog toga pogodne za početnike. Ukoliko im osigurate dovoljno svetlo mesto, tačnije dovoljno sunčano, i umereno zalivanje, uspevaju bujno pa u oktobru krajem vegetacijskog perioda zameće lepe žute cvetove. Gornji vršni par listova podseća na otvorene ralje zveri sa igličastim zubima. Ako želite da uzgajate faukariju potrebno je da znate sledeće; leti je zalivajte redovno, a povremeno dodajte blagi rastvor tečnog gnojiva za kaktuse. Od novembra postepeno smanjite zalivanje, a zimi ga potpuno izostavite, tako da se zemlja zimi gotovo isuši. Presadite je svake ili svake druge godine u mešavinu zemlje za lončanice i peska u razmeri 1: 1. Leti voli sunčano i toplo mesto, a prezimljuje na temperaturi 12 do 15°C.

Eonijum je samonikla biljka Kanarskih ostrva i Maroka. Osim vrsta zelenih listova, postoji i vrsta crvenog lišća, te nekoliko oblika žuto ili belo prošaranih listova. Drvoliki eonijum je skromna sobna biljka, malih zahteva, naročito u pogledu zalivanja, jer se i u svojoj postojbini prilagodio sušnim razdobljima. Stoga je leti najbolje držati biljku na otvorenom i to na sunčanom mestu.

Aeonium arboreum ima pljosnate plitke lisne rozete na završecima grana. Posebno su atraktivni žuti cvatovi-štici kod eonijuma crvenih listova. Najlepše su mlade, tek vrlo malo razgranate biljke, dok su stariji primerci zbog ogoljenih grana pomalo neobični. Mlade biljke se mogu veoma lako uzgojiti.

Detaljnije „Drvoliki eonijum“

Cvetovi ove biljke su njena posebnost; nalik su malim svetiljčicama. Kod svake vrste su drukčije građe, ali uvek posebni i zanimljivi. Rod ceropegija obuhvata više od stopedeset vrsta koje kao samonikle biljke rastu prvenstveno u Aziji, zatim u tropskim područjima Afrike i Madagaskara. Pojedine vrste se veoma razlikuju. Neke su puzajućeg rasta sa tankim stabljikama debljine jedva 1 mm. Druge naprotiv, rastu uspravno i granaju se. Njihove stabljike mogu izrasti do visine od 40 do 50 cm i biti čak deblje od 1 cm. Mesnati listići su veličine između pet i deset milimetara. I veličina cvetova se takođe meri milimetrima. Varira kod pojedinih vrsta između 5 i 50 mm. Boja im je neupadljivo žutozelena ili svetlosmeđa. Oblik cvetova je neobičan i potpuno različit od ostalih cvetova. Neke vrste ceropegija su sukulenti zadebljanog korena. Razvijaju izdanke iz podzemnih gomolja, koji odumiru nakon određenog vegetacijskog razdoblja. Mnoge su vrste ceropegija pogodne za uzgoj kao viseće biljke.

Detaljnije „Ceropegija“