Ta se biljka odavno uzgaja, a nekad je pokazivala dokle je sezalo Rimsko carstvo jer su je donosili legionari vraćajući se kući iz tropskih krajeva. Nazvana je po Antoniusu Musa, lekaru Oktaviana Augusta, prvog rimskog cara. Pripada porodici Musaceae, koja sadrži četrdesetak vrsta rasprostranjenih u Tropima. U prirodi su neka velika drveta sa ogrominim lišćem i jestivim plodovima. U Viktorijansko doba su se manji varijeteti uzgajali u tropskim vrtovima.
 
    Musa (patuljasta banana) je zaista prilično otporna biljka i ne mari za to kolika je toplina sve dok ima dovoljno vlage u zemlji i vazduhu. Može rasti na uobičajenoj sobnoj temperaturi sve dok je iznad 15°C. Ali listovi koji narastu dugački do jedan metar a šitroki 30 cm vrlo su nežni. Pazite da ih ne udarite jer se uz žile veoma lako lome.

Detaljnije „Patuljasta banana“

Nije baš u potpunosti ispravno svrstati vrstu passiflora caerulea među sobne biljke, jer joj je vek ograničen ako raste stalno u uobičajenim sobnim uslovima. To je zaista biljka za staklenik ili staklene verande, gde se lako može postići porebna vlažnost vazduha. U dobrim uslovima cveta a nekada donosi i plod.

Narodni naziv „gospodinova kruna“ dali su joj misionari koji su je pronasli u tropskoj velikoj južnoj Americi u 18 veku.Smatrali su da čudan cvet oslikava raspeće. Pet peludnica predstavlja pet isusovih rana na krstu, trodelni tučak tri eksera a cvetište stub krsta. Resasti venčić je kruna od trnja, a pet lapova i pet latica zajedno predstavljaju 10 apostola (osim Petra i Jude).

Detaljnije „Pasiflora – Gospodinova kruna“

Platicerijum je jedna od najlepših i najneobičnijih paprati. Njeno botaničko ime potiče od dve grčke reči: platys, što znači širok i keras što znači rog, one tačno opisuju njen neobičan izgled.
 
    Pripada porodici Polypodiaceae, a ima oko sedam vrsta što potiču iz jugoistočne Azije i Australije. Uzgajaju se samo dve a obe su epifitske biljke koje dobro uspevaju kao sobne biljke. Prva i veoma omiljena jeste Platycerium alcicorne ili bifurcatum, koja potiče iz Australije a u Evropu je donešena 1808 god. Posebno je pogodna za viseće korpe i za uzgoj na panju, kori od plutnjaka ili saksiji.

Detaljnije „Paprat Platicerijum“

Paprati su pogodne za uzgoj u kući jer podnose priličnu senu. Međutim, njima je potrebno mnogo vlage u vazduhu, pa ne uspevaju uvek u stanovima sa centralnim grejanjem osim ako se na neki način ne osigura potrebna vlaga. Vrsta nephrolepis nije u tome izuzetak, inače je prilično otporna i lepog oblika. Pripada porodici Polypodiaceae, a ime joj potiče od grčkih reči nephros – bubreg i lepis – ljuske – verovatno zbog oblika listova. Poznata je pod narodnim imenom lestvičasta paprat zbog simetrično poređanih liski uz peteljku lista.

Detaljnije „Paprat Nefrolepis“

Gospin vlasak je verovatno najplemenitija i najnežnija od svih paprati. Gospin vlasak pripada porodici Polypodiaceae, koja obuhvata oko 200 vrsta paprati s tropskih i umerenih klimatskih područja.

Bez poteškoća ćete je sa malo pažnje uzogojiti u kući, ne godi joj prenošenje iz prostorije u prostoriju. Bolje uspeva ako se prilagodi jednom mestu i tamo stalno ostane. Mora se neprestano održavati povoljna vlažnost zemlje ali i dobro oceđivanje, a u stanovima sa centralnim grejanjem biljka se mora svakodenvno prskati ako je moguće kišnicom. Ako se izdanci ponekad počnu sušiti, ne očajavajte, odrežite ih, prskajte biljku i uskoro će se pojaviti novi izdanci. Pri kupovini biljke izaberite onu koja je grmolika i na kojoj se javljaju novi izdanci.

Detaljnije „Paprat Gospin Vlasak“