Ova ukrasna tropska sobna biljka liči na mahovinu, a ima i vrsta koje liče na paprat. Raste na tlu vlažnih prašuma severne Amerike. Na vodoravno položenim grančicama nalaze se dvostruki prilegnuti ili stojeći sitni listići. Kod nekih vrsta grančice su položene, dok druge, opet, stvaraju izdanke na kojima se nalaze listići.
 
    Vrlo lepe i najviše poznate su niske, okruglasto zbijenog oblika jastučaste vrste Selaginella apus i Selaginella kraussiana. nešto višeg rasta (oko 30 cm) vrlo su interesantne, liče na paprat, vrste Selaginella martensii i Selaginella lepidolphylla, zatim Selaginella aurea sa zlatnožućkastim i Selaginella variegata sa žućkastozelenim lišćem.

Detaljnije „Seleginela“

Sanseverija je jedna od retkih biljaka koje odlično uspevaju u sobi. Njeno poreklo je Afrika i Indija. Ima listove smeštene u rozeti, sabljastog oblika i često veoma dugačke. Od vrsta koje se gaje kao sobne biljke najpoznatije su: Sansevieria zeylanica willd. sa Cejlona. Listovi su joj sabljastog oblika sa poprečnim sivkastim prugama.

Sansevieria laurentii variegata, postojbina ovoj vrsti je tropski predeo Afrike. Poslednjih nekoliko godina ova vrsta je u “modi“. Listovi su joj takođe sa poprečnim sivkastim prugama, dok su ivice listova presvučene širokim štraftama žute boje, zbog čega je naročito dekorativna.

Detaljnije „Sanseverija“

Ova simpatična, niska i dekorativna sobna biljka sa šarenim lišćem poreklom je iz Južne Amerike. Veoma dobro podnosi suv i topao vazduh u loženoj sobi i temperaturu od 14 do 16°C. Pogodna je i za stanove sa centralnim grejanjem. U sobi je treba držati na punoj svetlosti, na prozoru okrenutom suncu. Ako se nalazi na mestu gde nema svetlosti donji listovi će pocrneti i otpasti. Raste džbunasto u visinu do 30 cm. Lišće je naspramno, ovalno, pri vrhu zašiljeno, zeleno, provučeno srebrnasto zelenim šarama.

Detaljnije „Pileja“

Postojbina ove biljke je južna Amerike. To je tipična biljka tropskih krajeva, pa se zato mora dražati u toploj sobi, na temperaturi 16°C, gde ima dovoljno svetlosti i vlažnog i svežeg vazduha. Da bi joj se obezbedio vlažan vazduh u toploj sobi mora se češće orošavati, ili saksiju sa biljkom staviti u preokrenutu tacnu, pa sve zajedno spustiti u malo veću tacnu napunjenu vodom. Pri tome treba paziti da voda ne dodiruje saksiju sa biljkom. Peperomije ne vole jako sunce, jer zbog njega gube svoju lepotu. Na našem tržištu pojavile su se u većem broju pre 20 godina. Veoma su dekorativne, bilo da se sade pojedinačno u saksijice ili u cvetne činijice. Imaju lepo lišće i neobične cvetiće koji se uzdižu na tankim drškama iznad lišća u obliku malih, belih, zelenih ili smeđih metlica.

Detaljnije „Peperomija“

Ova vrlo lepa i interesanta „kepec ružica“ spada u grupu Rosa Indica. Visina njenog žbunčića dostiže jedva do 20 cm a u prečniku je šira, nego duža. Poznata je kao najniža ruža na svetu. Njeni sitni cvetići su polu-dupli, boje ružičaste a ka sredini beličaste. Širina pojedinačnog cveta u prečniku iznosi 15 mm. Cvet je nasađen na jedan cm dugačkoj dršci i vrlo prijatnog je mirisa. Listići su svega jedan cm dugački i četiri milimetara široki.
    Ova mala ružica je veoma pogodna za gajenje u saksiji kao sobna biljka, ili u sandučiću na balkonu i terasi, zatim za ukrasne cvetne činijice u kombinaciji sa drugim ukrasnim bijkama. U sobi je treba smestiti na najsvetlije, prozračno mesto, ali ne podnosi jako sunce.

Detaljnije „Patuljasta ili mini ružica“