Sobni ukrasni hmelj je veoma upadljiva sobna biljka zbog svojih interesantnih žućkastih cvetova koji liče na metlice. Posebnu draž ovoj biljci daju nežni grimizno obojeni, pokrovni listići. Cveta tokom leta i njeni beli cvetovi sa pokrovnim listovima su neobično lepi. Pošto ova biljka zimi ne cveta, vrlo dobro podnosi umerenu temperaturu od 12 do 14°C. Zalivanje je u to vreme ograničeno, tj. zaliva se malo, a sa prihranjivanjem treba sasvim prestati. Veći deo listova tada otpadne, ali to je kod peloperone sasvim normalno. Rano u proleće treba grančice skratiti da bi se biljka formirala u što lepši džbun i presaditi je u mešavinu zemlje; 1 deo listovke, 1 deo komposta, 1 deo treseta i 15% čistog rečnog peska. Na dno saksije treba staviti crepčiće ili šljunak zbog oticanja suvišne vode.

Detaljnije „Sobni ukrasni hmelj“

Limun i narandža gaje se na isti način. Njihova dnevna nega nije teška, ali je gajenje prilično složeno. Veliku pažnju zahteva pri presađivanju, prezimljavanju i zalivanju. Limun i narandža su zimzeleno drveće ili džbunovi. Mnogi ljubitelji ih gaje u stanovima zbog plodova, a naročito je limun dosta odomaćen i gaji se u posudama kao neka mala voćka. Ima ih niskih oblika, poreklom su iz Japana, izrastu 50 do 60 cm visoko i donose plodove. Leti im prija sunčano mesto napolju na terasi ili u bašti gde nema promaje, a gde ih treba izneti čim nastane stalno toplo vreme. U doba vegetacije treba ih dosta zalivati, ali odviše vlažnu zemlju ni tada ne podnose.

Detaljnije „Sobni limun“

Postoji nešto egzotično i ekstravagantno u uzgoju sobnih pomorandži. Pretpostavljamo da to potiče odatle što su nekad plemići uz svoje kuće gradili velike staklenike za pomorandže da bi zimi zaštitili svoje skupe biljke. Velika drveća narandže i limuna uzgajala su se u bačvama, tako da su se leti mogla staviti na terasu a zimi lako premestiti u staklenik.

Danas su ti varijeteti zbog svoje veličine nepogodni za uzgoj u kući. Umesto njih uzgajamo sobnu pomorandžu Citrus Mitis, malu biljku sa Filipina, prenesenu na zapad 1595 godine. Pripada porodici Rutaceae. Osobine sobne pomorandže su u svemu, osim u veličini, iste kao u njenih većih srodnika. Ima lepe bele, veoma mirisne cvetove, a plodovi su jestivi, iako pomalo gorki. Mogu se rezati na kriške kao limun i služiti uz napitke. U isto vreme na biljci se nalaze i cvetovi i zeleni i zreli plodovi. Leti joj prija da bude napolju a zimi u zatvorenom prostoru.

Detaljnije „Sobna pomorandža“

Sobna jelkica je je poreklom iz Australije. To je veoma lepa četinarska ukrasna biljka zbog njenog pravilnog i piramidalnog oblika. Na uspravnom stablašcu razvija pršljenaste etaže sa 4 ili 5 grančica, na kojima su tamno-zeleni igličasti listići. Kod nepravilne nege donje etaže se lako suše i onda postaje neugledna. Treba joj dosta mesta i svetlosti sa svih strana, ali od jakog sunca se mora zakloniti. Traži nešto lakšu zemlju. Najpogodnije vreme za presađivanje je kad je u porastu, tj. za vreme vegetacije. Pri presađivanju je veoma važna drenaža-odvod vode iz saksije. Zimi se može držati i u nezagrejanoj prostoriji ali najbolje uspeva kada je u sobi temperatura od 6 do 10°C, a leti u blagoj poluhladovini napolju. Promaju i jako sunčano mesto ne podnosi. Leti je treba dosta zalivati, po dva puta dnevno i češće orošavati mlakom vodom, a zimi samo povremeno, jer je veoma osetljiva na veliku vlagu.

Detaljnije „Sobna jelkica“

Ova veoma lepa i dekorativna sobna biljka penjačica u srodstvu je sa filadendronom. Postojbina je istočna Indija i Solomonska ostrva. Sindapsus treba smestiti na dobro osvetljeno mesto u sobi (ne mora na samom prozoru), ali ga od jakog sunca treba zaštititi. U nedovoljno osvetljenoj prostoriji može da izgubi lepe šare na lišću i ono postaje zeleno. Pored toga, ako biljka nema dovoljno svetla, rastojanja među listovima su veća. U sobi vrlo dobro podnosi suv vazduh, ali ga ponekad treba orošavati ustajalom vodom, a lišće brisati vlažnim sunđerom. Sindapsus se vrlo lako gaji, vrlo brzo raste i ne treba ga mnogo zalivati. Zaliva se vrlo oprezno mekom vodom samo onda kad mu je gornji sloj zemlje u saksiji suv. Zbog njegovog brzog rasta nije preporučljivo da se prihranjuje, sem ako je biljka iz bilo kog razloga zaostala u rastu. Dovoljno je da se zalije jedanput mesečno sa blagim rastvorom “Cvetala“. Od prekomernog prihranjivanja biljka gubi šare na lišću.

Detaljnije „Sindapsus“