Sobna jelkica je je poreklom iz Australije. To je veoma lepa četinarska ukrasna biljka zbog njenog pravilnog i piramidalnog oblika. Na uspravnom stablašcu razvija pršljenaste etaže sa 4 ili 5 grančica, na kojima su tamno-zeleni igličasti listići. Kod nepravilne nege donje etaže se lako suše i onda postaje neugledna. Treba joj dosta mesta i svetlosti sa svih strana, ali od jakog sunca se mora zakloniti. Traži nešto lakšu zemlju. Najpogodnije vreme za presađivanje je kad je u porastu, tj. za vreme vegetacije. Pri presađivanju je veoma važna drenaža-odvod vode iz saksije. Zimi se može držati i u nezagrejanoj prostoriji ali najbolje uspeva kada je u sobi temperatura od 6 do 10°C, a leti u blagoj poluhladovini napolju. Promaju i jako sunčano mesto ne podnosi. Leti je treba dosta zalivati, po dva puta dnevno i češće orošavati mlakom vodom, a zimi samo povremeno, jer je veoma osetljiva na veliku vlagu.

Detaljnije „Sobna jelkica“

Ova veoma lepa i dekorativna sobna biljka penjačica u srodstvu je sa filadendronom. Postojbina je istočna Indija i Solomonska ostrva. Sindapsus treba smestiti na dobro osvetljeno mesto u sobi (ne mora na samom prozoru), ali ga od jakog sunca treba zaštititi. U nedovoljno osvetljenoj prostoriji može da izgubi lepe šare na lišću i ono postaje zeleno. Pored toga, ako biljka nema dovoljno svetla, rastojanja među listovima su veća. U sobi vrlo dobro podnosi suv vazduh, ali ga ponekad treba orošavati ustajalom vodom, a lišće brisati vlažnim sunđerom. Sindapsus se vrlo lako gaji, vrlo brzo raste i ne treba ga mnogo zalivati. Zaliva se vrlo oprezno mekom vodom samo onda kad mu je gornji sloj zemlje u saksiji suv. Zbog njegovog brzog rasta nije preporučljivo da se prihranjuje, sem ako je biljka iz bilo kog razloga zaostala u rastu. Dovoljno je da se zalije jedanput mesečno sa blagim rastvorom “Cvetala“. Od prekomernog prihranjivanja biljka gubi šare na lišću.

Detaljnije „Sindapsus“

Ova ukrasna tropska sobna biljka liči na mahovinu, a ima i vrsta koje liče na paprat. Raste na tlu vlažnih prašuma severne Amerike. Na vodoravno položenim grančicama nalaze se dvostruki prilegnuti ili stojeći sitni listići. Kod nekih vrsta grančice su položene, dok druge, opet, stvaraju izdanke na kojima se nalaze listići.
 
    Vrlo lepe i najviše poznate su niske, okruglasto zbijenog oblika jastučaste vrste Selaginella apus i Selaginella kraussiana. nešto višeg rasta (oko 30 cm) vrlo su interesantne, liče na paprat, vrste Selaginella martensii i Selaginella lepidolphylla, zatim Selaginella aurea sa zlatnožućkastim i Selaginella variegata sa žućkastozelenim lišćem.

Detaljnije „Seleginela“

Sanseverija je jedna od retkih biljaka koje odlično uspevaju u sobi. Njeno poreklo je Afrika i Indija. Ima listove smeštene u rozeti, sabljastog oblika i često veoma dugačke. Od vrsta koje se gaje kao sobne biljke najpoznatije su: Sansevieria zeylanica willd. sa Cejlona. Listovi su joj sabljastog oblika sa poprečnim sivkastim prugama.

Sansevieria laurentii variegata, postojbina ovoj vrsti je tropski predeo Afrike. Poslednjih nekoliko godina ova vrsta je u “modi“. Listovi su joj takođe sa poprečnim sivkastim prugama, dok su ivice listova presvučene širokim štraftama žute boje, zbog čega je naročito dekorativna.

Detaljnije „Sanseverija“

Ova simpatična, niska i dekorativna sobna biljka sa šarenim lišćem poreklom je iz Južne Amerike. Veoma dobro podnosi suv i topao vazduh u loženoj sobi i temperaturu od 14 do 16°C. Pogodna je i za stanove sa centralnim grejanjem. U sobi je treba držati na punoj svetlosti, na prozoru okrenutom suncu. Ako se nalazi na mestu gde nema svetlosti donji listovi će pocrneti i otpasti. Raste džbunasto u visinu do 30 cm. Lišće je naspramno, ovalno, pri vrhu zašiljeno, zeleno, provučeno srebrnasto zelenim šarama.

Detaljnije „Pileja“