Kao lončanica stefanotis se najčešće uzgaja kao venac oko obruča od žice. Pripada grupi mirisnih cvetnica. Da bi ponovo procvetao, zahteva veliku pažnju. U svojoj pradomovini, na ostrvu Madagaskaru, stefanotis raste kao zimzelena povijuša. Početkom 19 veka donesen je u Evropu i odmah je pobudio veliko zanimanje. To nije nimalo čudno jer se i danas ubraja među naše najlepše sobne biljke.

 Tanke stabljike stefanotisa mogu biti duge i po nekoliko metara i ukoliko se ne oblikuju da rastu u vencu, potrebno im je osigurati oslonac za penjanje. Cvetovi će se pojaviti od maja nadalje, a u staklenicima se može “prisiliti“ na cvetanje u bilo koje vreme određenim postupcima i primenom veštačke rasvete.

Detaljnije „Stefanotis“

Ova sobna biljka ne zahteva naročitu negu. Za vreme vegetacije najbolje uspeva na svetlom mestu, kraj prozora. Spatifilijum je biljka koja je u proseku visoka 30 do 40 cm, sa zašiljenim, kožastim zelenim listovima na dugačkim drškama. Cvet je čisto beo. Za vreme rasta treba je obilno zalivati ustajalom vodom i češće prihranjivati tečnim hranjivima. Kad precveta ne treba je prisiljavati na dalji rast, jer izvesno vreme mora da se odmara pa se radi toga postepeno sve manje zaliva. Na kraju, zalivanje sasvim prestaje. Za vreme mirovanja biljka se može izneti iz sobe, napolje, na svetlost, ali na mesto malo izloženo suncu. Tako ostavljena, ona će se posle jednog ili dva meseca skoro i bez zalivanja uspavati. Ovo mirovanje je nužno, jer bi bez njega, u buduće, cvetala teško preko zime.

Detaljnije „Spatifilijum“

Solanum pseudo – kapsicum ja biljka preneta iz Južne Amerike u Evropu. Gaji se radi plodova – njenih veoma lepih crvenih i narandžastih bobica, koje mnogo biljku krase i liče na plod sitnijih trešanja. Da bi ove njene bobice ostale sveže i da bi se što duže održale na biljci treba joj osigurati dovoljno svetla, vlage, svežeg i vlažnpg vazduha i ne sme se držati u previše toploj prostoriji. Raste džbunasto do 60 cm visoko i ima sjajno, tamno – zeleno elipsasto lišće.

Cvet joj je neprivlačan, beo, sa žutim prašnikom koji mnogo liči na cvet krompira. Od toplog i suvog vazduha može da joj otpadne plod i lišće. Traži plodnu poroznu zemlju. Saksije ne treba da budu prevelike.

Detaljnije „Solanum“

Ova skromna i divna biljka može se često videti na prozorima, jer sa mnogobrojnom belim ili plavim zvezdastim cvetićima vrlo pogodna kao idealan ukras prozora, terasa i balkona. Cveta neprekidno od juna do pozne jeseni. U pogledu gajenja i nege nema neke naročite zahteve. Jedino traži svetlost, prozračno i vlažno mesto, a preko leta obilno zalivanje. Može se smestiti i na severnu i na južnu stranu prozora. Na sunčanoj strani mora se zalivati dva puta dnevno, a na severnoj dovoljno je jedanput svakog dana, ali uvek samo ustajalom vodom ili kišnicom. Ne podnosi kreč. Da bi bujnije rasla i bogato cvetala treba je od aprila do juna prihranjivati svakih 15 dana.

Detaljnije „Sobni zvončić“

Sobni ukrasni hmelj je veoma upadljiva sobna biljka zbog svojih interesantnih žućkastih cvetova koji liče na metlice. Posebnu draž ovoj biljci daju nežni grimizno obojeni, pokrovni listići. Cveta tokom leta i njeni beli cvetovi sa pokrovnim listovima su neobično lepi. Pošto ova biljka zimi ne cveta, vrlo dobro podnosi umerenu temperaturu od 12 do 14°C. Zalivanje je u to vreme ograničeno, tj. zaliva se malo, a sa prihranjivanjem treba sasvim prestati. Veći deo listova tada otpadne, ali to je kod peloperone sasvim normalno. Rano u proleće treba grančice skratiti da bi se biljka formirala u što lepši džbun i presaditi je u mešavinu zemlje; 1 deo listovke, 1 deo komposta, 1 deo treseta i 15% čistog rečnog peska. Na dno saksije treba staviti crepčiće ili šljunak zbog oticanja suvišne vode.

Detaljnije „Sobni ukrasni hmelj“