Streptokarpus ima srednje krupne, zvonaste cvetove, čisto bele, tamno-plave, ružičaste, ljubičaste i bele sa crvenim prugama, dok je unutrašnja šupljina cveta tamnija. Cvetna stabla visoka su 10 do 12 cm i nose po dva ili tri uspravna cveta. Lišće je izduženo, naborano, tamno-zeleno. Visina biljke je do 20 cm, a prečnik je najmanje 20 cm. Streptokarpus je sličan gloksiniji i pripada takođe botaničkoj porodici Gesneriaceae. Ima gomoljicu koja potpuno gubi list kao gloksinija, pa je zato i zimi treba umereno zalivati. Ako je ne bi zalivali gomoljica bi se osušila i propala. Preko zime biljku treba smestiti na svetlo mesto, u toplu prostoriju od 14 do 16°C.

Detaljnije „Streptokarpus“

Kao lončanica stefanotis se najčešće uzgaja kao venac oko obruča od žice. Pripada grupi mirisnih cvetnica. Da bi ponovo procvetao, zahteva veliku pažnju. U svojoj pradomovini, na ostrvu Madagaskaru, stefanotis raste kao zimzelena povijuša. Početkom 19 veka donesen je u Evropu i odmah je pobudio veliko zanimanje. To nije nimalo čudno jer se i danas ubraja među naše najlepše sobne biljke.

 Tanke stabljike stefanotisa mogu biti duge i po nekoliko metara i ukoliko se ne oblikuju da rastu u vencu, potrebno im je osigurati oslonac za penjanje. Cvetovi će se pojaviti od maja nadalje, a u staklenicima se može “prisiliti“ na cvetanje u bilo koje vreme određenim postupcima i primenom veštačke rasvete.

Detaljnije „Stefanotis“

Ova sobna biljka ne zahteva naročitu negu. Za vreme vegetacije najbolje uspeva na svetlom mestu, kraj prozora. Spatifilijum je biljka koja je u proseku visoka 30 do 40 cm, sa zašiljenim, kožastim zelenim listovima na dugačkim drškama. Cvet je čisto beo. Za vreme rasta treba je obilno zalivati ustajalom vodom i češće prihranjivati tečnim hranjivima. Kad precveta ne treba je prisiljavati na dalji rast, jer izvesno vreme mora da se odmara pa se radi toga postepeno sve manje zaliva. Na kraju, zalivanje sasvim prestaje. Za vreme mirovanja biljka se može izneti iz sobe, napolje, na svetlost, ali na mesto malo izloženo suncu. Tako ostavljena, ona će se posle jednog ili dva meseca skoro i bez zalivanja uspavati. Ovo mirovanje je nužno, jer bi bez njega, u buduće, cvetala teško preko zime.

Detaljnije „Spatifilijum“

Solanum pseudo – kapsicum ja biljka preneta iz Južne Amerike u Evropu. Gaji se radi plodova – njenih veoma lepih crvenih i narandžastih bobica, koje mnogo biljku krase i liče na plod sitnijih trešanja. Da bi ove njene bobice ostale sveže i da bi se što duže održale na biljci treba joj osigurati dovoljno svetla, vlage, svežeg i vlažnpg vazduha i ne sme se držati u previše toploj prostoriji. Raste džbunasto do 60 cm visoko i ima sjajno, tamno – zeleno elipsasto lišće.

Cvet joj je neprivlačan, beo, sa žutim prašnikom koji mnogo liči na cvet krompira. Od toplog i suvog vazduha može da joj otpadne plod i lišće. Traži plodnu poroznu zemlju. Saksije ne treba da budu prevelike.

Detaljnije „Solanum“

Ova skromna i divna biljka može se često videti na prozorima, jer sa mnogobrojnom belim ili plavim zvezdastim cvetićima vrlo pogodna kao idealan ukras prozora, terasa i balkona. Cveta neprekidno od juna do pozne jeseni. U pogledu gajenja i nege nema neke naročite zahteve. Jedino traži svetlost, prozračno i vlažno mesto, a preko leta obilno zalivanje. Može se smestiti i na severnu i na južnu stranu prozora. Na sunčanoj strani mora se zalivati dva puta dnevno, a na severnoj dovoljno je jedanput svakog dana, ali uvek samo ustajalom vodom ili kišnicom. Ne podnosi kreč. Da bi bujnije rasla i bogato cvetala treba je od aprila do juna prihranjivati svakih 15 dana.

Detaljnije „Sobni zvončić“