Solanum pseudo – kapsicum ja biljka preneta iz Južne Amerike u Evropu. Gaji se radi plodova – njenih veoma lepih crvenih i narandžastih bobica, koje mnogo biljku krase i liče na plod sitnijih trešanja. Da bi ove njene bobice ostale sveže i da bi se što duže održale na biljci treba joj osigurati dovoljno svetla, vlage, svežeg i vlažnpg vazduha i ne sme se držati u previše toploj prostoriji. Raste džbunasto do 60 cm visoko i ima sjajno, tamno – zeleno elipsasto lišće.

Cvet joj je neprivlačan, beo, sa žutim prašnikom koji mnogo liči na cvet krompira. Od toplog i suvog vazduha može da joj otpadne plod i lišće. Traži plodnu poroznu zemlju. Saksije ne treba da budu prevelike.

Detaljnije „Solanum“

Ova skromna i divna biljka može se često videti na prozorima, jer sa mnogobrojnom belim ili plavim zvezdastim cvetićima vrlo pogodna kao idealan ukras prozora, terasa i balkona. Cveta neprekidno od juna do pozne jeseni. U pogledu gajenja i nege nema neke naročite zahteve. Jedino traži svetlost, prozračno i vlažno mesto, a preko leta obilno zalivanje. Može se smestiti i na severnu i na južnu stranu prozora. Na sunčanoj strani mora se zalivati dva puta dnevno, a na severnoj dovoljno je jedanput svakog dana, ali uvek samo ustajalom vodom ili kišnicom. Ne podnosi kreč. Da bi bujnije rasla i bogato cvetala treba je od aprila do juna prihranjivati svakih 15 dana.

Detaljnije „Sobni zvončić“

Sobni ukrasni hmelj je veoma upadljiva sobna biljka zbog svojih interesantnih žućkastih cvetova koji liče na metlice. Posebnu draž ovoj biljci daju nežni grimizno obojeni, pokrovni listići. Cveta tokom leta i njeni beli cvetovi sa pokrovnim listovima su neobično lepi. Pošto ova biljka zimi ne cveta, vrlo dobro podnosi umerenu temperaturu od 12 do 14°C. Zalivanje je u to vreme ograničeno, tj. zaliva se malo, a sa prihranjivanjem treba sasvim prestati. Veći deo listova tada otpadne, ali to je kod peloperone sasvim normalno. Rano u proleće treba grančice skratiti da bi se biljka formirala u što lepši džbun i presaditi je u mešavinu zemlje; 1 deo listovke, 1 deo komposta, 1 deo treseta i 15% čistog rečnog peska. Na dno saksije treba staviti crepčiće ili šljunak zbog oticanja suvišne vode.

Detaljnije „Sobni ukrasni hmelj“

Limun i narandža gaje se na isti način. Njihova dnevna nega nije teška, ali je gajenje prilično složeno. Veliku pažnju zahteva pri presađivanju, prezimljavanju i zalivanju. Limun i narandža su zimzeleno drveće ili džbunovi. Mnogi ljubitelji ih gaje u stanovima zbog plodova, a naročito je limun dosta odomaćen i gaji se u posudama kao neka mala voćka. Ima ih niskih oblika, poreklom su iz Japana, izrastu 50 do 60 cm visoko i donose plodove. Leti im prija sunčano mesto napolju na terasi ili u bašti gde nema promaje, a gde ih treba izneti čim nastane stalno toplo vreme. U doba vegetacije treba ih dosta zalivati, ali odviše vlažnu zemlju ni tada ne podnose.

Detaljnije „Sobni limun“

Postoji nešto egzotično i ekstravagantno u uzgoju sobnih pomorandži. Pretpostavljamo da to potiče odatle što su nekad plemići uz svoje kuće gradili velike staklenike za pomorandže da bi zimi zaštitili svoje skupe biljke. Velika drveća narandže i limuna uzgajala su se u bačvama, tako da su se leti mogla staviti na terasu a zimi lako premestiti u staklenik.

Danas su ti varijeteti zbog svoje veličine nepogodni za uzgoj u kući. Umesto njih uzgajamo sobnu pomorandžu Citrus Mitis, malu biljku sa Filipina, prenesenu na zapad 1595 godine. Pripada porodici Rutaceae. Osobine sobne pomorandže su u svemu, osim u veličini, iste kao u njenih većih srodnika. Ima lepe bele, veoma mirisne cvetove, a plodovi su jestivi, iako pomalo gorki. Mogu se rezati na kriške kao limun i služiti uz napitke. U isto vreme na biljci se nalaze i cvetovi i zeleni i zreli plodovi. Leti joj prija da bude napolju a zimi u zatvorenom prostoru.

Detaljnije „Sobna pomorandža“