Osnovna vrsta heliopsisa potiče iz Severne Amerike. Snažna trajnica koja naraste otprilike 80-100 cm u visinu i 60-70 cm u širinu, bokorasto, krutih uspravnih stabljika, dugovečna je, skromna i ima dug period cvetanja. Hrapavi listovi jajastog oblika i šiljasti, po obodu su nazubljeni. Na vrhu jakih stabljika otvaraju se žuti polupuni gnezdasti cvetovi koji mogu da se upotrebe i kao rezano cveće. Biljka je prvenstveno dekorativna u pozadini sunčanih leja sa trajnicama, ali je možemo saditi i kao cvetnu živu ogradu.

Detaljnije „Heliopsis“

Ovo je hibrid osnovnih vrsta čija je postojbina Severna Amerika. Srednje je visine, naraste 70-80 cm, uspravne i razgranate stabljike, lancetastih, po obodu nazubljenih listova. U sredini gnezdastog cveta plodnica se kupasto izdiže i smeđe je boje, latice se prema svom vrhu šire i crvene su. Ovaj helenijum nije jako rasprostranjen u našim baštama, zapostavljen je iako pod odgovarajućim okolnostima može da bude čudesno lep cvet naših leja sa trajnicama.

Detaljnije „Helenijum“

Hajdučka trava je razgranata biljka visoka 50-60 cm, koja može da naraste i do 100-150 cm, a potiče iz oblasti Kavkaza i Male Azije. U našim seoskim baštama je odavno rado gajena ukrasna vrsta. Uspravnih je stabljika, bokorastog rasta i perasto deljenih listova nazubljenih po obodu. Sitne žute cvetne glave skupljene su u ravne štitolike cvasti. Spada među ukrasne trajnice. Na vlažnom i hranjivim materijama bogatom tlu cvetne stabljike hajdučke trave često polegnu. Najlepše raste u slabo humoznom zemljištu sa dobrom drenažom. Možemo da je gajimo na rubnim površinama, u pozadini leja sa trajnicama ili kao dominantnu biljku ali i kao soliter. Upotrebljava se i kao rezano cveće.

Položaj: Žutu hajdučicu sadimo u deo bašte koji je sunčan od jutra do zalaska sunca.
 
Zalivanje: Umereno ili izrazito oskudno. ne podnosi ustajalu vodu.
 
Tlo: Humozno, ali može i peskovito zemljište sa prosečnim sadržajem hranjivih materija.
 
Temperatura: Izvrsna je trajnica za ekstremne klimatske uslove i za sušna topla leta
 
Period cvetanja: Juni, Juli, Avgust, Septembar.

U imenu su sadržane dve reči: hemera=dan i kallos=lepota, što se odnosi na osobinu cveta da traje samo jedan dan. Biljke iz ovog roda vode poreklo iz južne Evrope, Azije i Japana. Rod obuhvata oko 20 vrsta i bezbroj varijeteta. Rasprostranjeni su kao perenski zasadi na javnim zelenim površinama ili u kućnim vrtovima.Podjednako dobro rastu na sunčanim i suvim terenima, kao i na vlažnim staništima. Najčešće se sade kraj vodenih površina, zatim u zajednici sa drugim perenama i šibljem. Sade se po 4-5 komada zajedno, kao soliteri, a efekat je još bolji ako se formiraju veće grupe-kolonije. Razmnožava se setvom semena, tako da se za 2-3 godine dobije cvetajuća biljka. Najbrži način razmnožavanja je deljenje bokora. Izvodi se u jesen ili proleće. Odrasle visegodišnje biljke se povade i podele, pazeći da na svkom podeljenom delu ostane dovoljno korena i nadzemnog dela. Kod ponovne sadnje bokore zaliti, a korisno je i zaštititi ih od niskih temperatura i pripeke.

Ova biljka penjačica potiče iz srednje i južne Evrope, a u prirodi kod nas raste u suvim hrastovim šumama i u oblastima sitnogorice.Uz oslonac se penje do 2 metra visine. Sitni listovi ukrasnog grahora su parni, elipsastog oblika. Leptirasti cvetovi intenzivne ružičaste boje otvaraju se u malim grupama. U bašti grahorici treba da obezbedimo oslonac, a u jesen da je orežemo. Pogodna je za ukrašavanje ograda i konstrukcija koje razdvajaju međe.

Detaljnije „Grahorica, krupnocvetna“