Ime ljiljan potiče od latinske reči Lilium ili od starogrčke reči leirion. U svetu je poznato oko 90 vrsti ljiljana. Sve su one rasprostranjene na severnoj polulopti naše planete. Zona rasprostranjenja je između 10 i 55 stepena severne geografske širine. Na južnoj polulopti ljiljani se ne nalaze. Uglavnom su raspoređeni na tri kontinenta.

    U Aziji prirodno raste 51 vrsta, u Evropi 12 a u Severnoj Americi 21 vrsta. Iz istorijata ljiljana imamo dosta podataka. Postoje podaci da su ljiljani bili poznati u vrtovima Egipćana i Asiraca već 2800 godine pre nove ere. I Grci i Rimljani su dobro poznavli i rado gajili ljiljane.

Detaljnije „Ljiljani“

Postojbina osnovne vrste ove trajnice je istočna strana Kavkaza. Biljka je visoka 10-15 cm, bokorastog je rasta, poluizdignute lučno povijene, polegle stabljike. Listovi su jajastog oblika, sedeći i sjajni. Cvetovi imaju oblik levka, plave su boje srednjeg intenziteta, u dnu čašice beli, sa prugama. Kavkaska lincura predstavlja specifičan ukras u lejama sa trajnicama i u kamenitim baštama.

Detaljnije „Lincura kavkaska“

Ovo neobično cveće potiče iz Severne Amerike, visoko je 60-80 cm, sa uspravnim korenovim stablom gusto posutim vlaknastim listovima. Tamnoružičasti cvetovi se otvaraju odozgo nadole, u gustim venčastim cvastima. Egzotičnog je izgleda. Lijatris je naročito dekorativan ako se u manjim grupama sadi u leje sa trajnicama, kao i ispred drveća i grmova. Ne treba se plašiti eksperimenata u kombinovanju sa raznim drugim biljkama, ovo cveće ih naprosto traži.

Detaljnije „Lijatris“

Postojbina osnovne vrste ligularije je Kina, gde naraste 100-120 cm u visinu i 50-60 cm u širinu, u obliku rastresitog bokora. Uspravne stabljike su smeđe boje. Njeni veliki trouglasti listovi su po obodu nazubljeni. Žuti cvetovi se u velikim kitnjastim venčićima otvaraju tokom nekoliko nedelja. Ova trajnica deluje dekorativno pored vode, ispred grupa žbunova ili drveća, zatim kao rubna biljka, ili u pozadini leje sa trajnicama.

Detaljnije „Ligularija“

Kufeja je džbunasta višegodišnja biljka poreklom iz Meksika. Stablo je pri dnu drvenasto, razgranato i kompaktno – zbijeno. Lišće je naspramno ili naizmenično, ovalno, pri vrhu malo zašiljeno i svetle boje. Cvetovi su vrlo lepi, crveni, belom bojom oivičeni, ispod koje se nalazi crn gajtančić, što izgleda veoma lepo. Prava lepota cvetova se ispolji kada im se sasvim približimo. Kufeja se lako gaji i neguje. Uspeva u svakoj plodnoj zemlji, a napreduje i u nešto nepovoljnijim uslovima. Može prezimiti i u hladnoj prostoriji, ako ima dovoljno svetla. Leti je treba obilno zalivati i izložiti suncu da bi što obilnije cvetala. Razmnožava se reznicama koje se lako i brzo primaju i semenom. Seje se oko polovine avgusta, a kad nikne pikira se po nekoliko biljaka u saksiju. Pošto tako prezime u proleće se pojedinačno presađuju u saksije. Uz umerenu toplotu, dovoljno svetlosti i umerenog zalivanja brzo će procvetati.