Kufeja je džbunasta višegodišnja biljka poreklom iz Meksika. Stablo je pri dnu drvenasto, razgranato i kompaktno – zbijeno. Lišće je naspramno ili naizmenično, ovalno, pri vrhu malo zašiljeno i svetle boje. Cvetovi su vrlo lepi, crveni, belom bojom oivičeni, ispod koje se nalazi crn gajtančić, što izgleda veoma lepo. Prava lepota cvetova se ispolji kada im se sasvim približimo. Kufeja se lako gaji i neguje. Uspeva u svakoj plodnoj zemlji, a napreduje i u nešto nepovoljnijim uslovima. Može prezimiti i u hladnoj prostoriji, ako ima dovoljno svetla. Leti je treba obilno zalivati i izložiti suncu da bi što obilnije cvetala. Razmnožava se reznicama koje se lako i brzo primaju i semenom. Seje se oko polovine avgusta, a kad nikne pikira se po nekoliko biljaka u saksiju. Pošto tako prezime u proleće se pojedinačno presađuju u saksije. Uz umerenu toplotu, dovoljno svetlosti i umerenog zalivanja brzo će procvetati.

Postojbina ove bokoraste trajnice kod nas poznate kao „devojačko oko“ je Severna Amerika. Koreopsis je biljka srednje visine, 40-60 cm, dok u širinu naraste 30-40 cm. Iznad krune perasto deljenih svetlozelenih listova, na dugim peteljkama, pojedinačno se otvaraju polupuni cvetovi prečnika 4-5 cm, latica raspoređenih zvezdasto, koje su u žutoj, beloj ili crvenoj boji. Cveta dugo, od početka leta do prvih mrazeva. Koreopsis je izuzetno zahvalan za mešovite leje, dobro se može kombinovati sa drugim biljkama.

Detaljnije „Koreopsis“

Ovaj hibrid dobijen je ukrštanjem severnoameričkih osnovnih vrsta. Biljka je srednje visine, naraste 50-60 cm u visinu i 40 cm u širinu, formirajući rastresiti bokor, uspravnih stabljika. Listovi pri osnovi stabljike su perasto deljeni, listovi su na stabljici lancetasti, dlakavi. Gnezdasti cvetovi prečnika 6-8 cm tokom celog leta dugo se otvaraju i izuzetno su dekorativni. Kokarda se gaji u lejama sa trajnicama i u kamenitim baštama. Zahvalna je biljka koja zaslužuje veću pažnju od one koju joj trenutno poklanjamo.

Detaljnije „Kokarda“

Biljka je dobila ime po J. J. Knophofu nemačkom botaničaru iz 18 veka. Rod obuhvata oko 70 vrsta koje su rasprostranjene u tropskim i suptropskim predelima Afrike.
 
    Za naše cvećarstvo je interesantna samo vrsta Kniphofia uvaria koja je u našim uslovima otporna na mrazeve. Kniphofia voli suve i sunčane položaje, a preko leta traži veoma mnogo vode. Na vlažnim zemljištima strada preko zime od izmrzavanja. Često se sadi u perenskim zasadima ili kao soliterna vrsta, jer odrasli primerci zauzimaju i do 1/2m2.Njen veoma interesantan cvet se koristi i za rezanje. Biljke imaju mesnati rizom. Listovi su prizemni, uski, često i do 1 metar dugački, kožasti. Cvetno stablo je snažno i mesnato, 80-100 cm, dužine i na vrhu nosi klasastu cvast, koja je sastavljena od mnoštva sitnih cvetova. Cvetovi u donjem cvastu su žute boje i vise naniže, dok su u gornjem delu narandžaste do crvene boje i horizontalno su postavljeni. Vrhovi 6 prašnika vire iz krunice cvetova. Plodnik je natcvetan.

Detaljnije „Kniphofia“

Postojbina baštenskog karanfila je zapadna i srednja Evropa. Visok je samo 10-20 cm, ali šireći se svojim razgranatim rizomom zauzima veće površine. Listovi su zimzeleni, sivozelene boje, šiljasti. Na vrhu tankih stabljika tokom leta se otvaraju mirisni cvetovi raznih nijansi ružičaste boje. Kod nas se gaje razni varijeteti ovog karanfila. Dekorativno ostrvce od ovog cveća ukrašava kamenite bašte, rubne površine i prednji deo leje sa trajnicama, a manje površine mogu da se zasade njime i da posluže umesto travnjaka. Podmlađujemo ga redovnim delenjem korena, u protivnom neće biti dugog veka.

Detaljnije „Karanfil, baštenski“