Ova ukrasna biljka je veoma pogodna za police sa svojim dugim,travi sličnim zelenim i belo prugastim lišćem. Pušta na niže duge tvrde izdanke sa sitnim belim cvetićima, koji se posle precvetavanja uklone, jer se na istim izdancima razvijaju mlade biljčice sa vazdušnim žilicama , koje se kad porastu i ojačaju mogu u proleće ili leto otkinuti i zasaditi u male saksijice. Razmnožava se takođe opreznim deljenjem jakih busena. Ima debele žile, vodene i razgranate u kojima sprema rezervu hrane i vode, pa se zbog toga mora češće presađivati u veće saksije. leti traži obilno zalivanje i redovno prihranjivanje. Ne voli jako sunčano mesto, pa je zato treba držati uvek u poluhladovini. vrlo je otporna i skromna biljka i spada među one koje uspevaju u svakoj prostoriji gde ne smrzava.

Detaljnije „Hlorofitum“

Rod hibiskusa sadrži oko 150 vrsta, a pripada porodici Malvaceae. To su pretežno sub-tropska stabla ili grmovi čiji su varijeteti rašireni širom sveta. Na svom prirodnom staništu često služe kao živice jer imaju guste trnovite ogranke. Najomiljeniji varijetet za kuću je Hibuscus rosa – sinenis. Istraživači biljaka doneli su hibiskus u Evropu 1731 godine, a 1786 godine bila su poznata već tri varijeteta. I danas se stvaraju mnogi novi. Njihovi cvetovi su živih boja a prevladavaju crvena, žuta i narandžasta. Hibiskus mutabilis iz Azije ima debele čvrste grane, pokrivene mekanim dlačicama. Listovi su široki, na dugim peteljkama i dugački do 20 cm.

Detaljnije „Hibiskus“

Ovoj veoma lepoj i dekorativnoj sobnoj biljci je postojbina peru, a pripada porodici bromelija. Traži toplo i veoma svetlo mesto, pa joj zato najbolje odgovara mesto u zagrejanoj sobi u kojoj je temperatura 18 do 22°C. Od jakog sunca je treba zaštititi, ali ako je smeštena na istočnom prozoru ne treba je zasenjivati. Kao i sve bromelije traži dosta vazdušne vlage pa je treba par puta dnevno orošavati mlakom ustajalom vodom ili kišnicom. Guzmanija cveta samo jedanput iz jednog lisnog levka, ali zato njen prelep cvet živi pri pažljivoj nezi godinu dana. Cvet je najčešće crvene boje i sličan je nidularijumu. Za vreme cvetanja redovno se na podnožju matične biljke razvijaju mladi izdanci, te se tako na ovaj način mogu uvek uzgajati nove biljek. Kad ovi izdanci narastu u dužini oko 15 cm pažljivo se sa žilicama odvoje od matične biljke i zasade u male saksijice. Preporučljivo je da se zemlja u saksiji pokrije oko biljke sa malo vlažne mahovine, koju treba redovno kvasiti.

Gloksinija potiče iz Južne Amerike. Ima krupne, zvonaste cvetove, bele, crvene, roza, plave , violet ili šarene boje. Cvetno stablo visoko je 10 do 12 cm i nosi samo jedan uspravan cvet. Lišće joj je jajasto, veliko, sočno i lako lomljivo. Raste u širinu i kad se potpuno razvije treba joj dosta prostora. Ima malu okruglu spljoštenu gomoljicu. Zasadi se u rano proleće plitko u saksije veličine 10 × 10 u mešavinu lake ali plodne zemlje sa dodatkom 15% peska. U početku je treba sasvim malo zalivati, a postepeno sve više. Do cvetanja se mora još jednom presaditi u nešto veću saksiju. Kad precveta listovi počinju da joj venui žute.

Detaljnije „Gloksinija“

Gardenija je prelepa biljka koja se u zemljama SAD veoma često koristi za aranžiranje venčanih buketa, dekoraciju venčanja, kao cvet u kosi mlade i u reveru mladoženje. Taj običaj u našoj zemlji nije uobičajen zbog veoma visoke cene te biljke. Iako i nas privlače njeni prelepi višestruki mirisni cvetovi. Na žalost, gardenije se teško uzgajaju u kući, jer im je potrebno prilično visoka temperatura i viskoka vlažnost vazduha da bi cvetale. Povoljne su za staklenike. Međutim, ako ih smatrate samo gostima donesešenim u kuću na nedelju ili dve, a zatim vraćenim u staklenik, možete to kratko vreme uživati u njihovoj lepoti i opojnom mirisu.

Detaljnije „Gardenija“