Ova lepa džbunasta biljka dobila je ime po svojim naduvenim cvetićima, koji liče na papučice. Poreklom je iz Južne Amerike. Ima ih više vrsta i sve su veoma lepe sa šarenim cvetovima, neki su prskani, a drugi prugasti. Ima ih obično tamno-žutih ili belih i crveno pegavih. Seme kalceolarije veoma je sitno. Seje se u mesecu julu ili avgustu. Kada su biljčice dovoljno jake pikiraju se u sandučiće i čuvaju u toploj prostoriji ili u toplim lejama do 10°C, ali na stalnom svetlom mestu. U proleće se presađuju u dobro rastresitu, laku zemlju sa dosta peska. Kada se ostalo cveće iznosi napolje tada se i kalceolarije stave na mesto zaklonjeno od sunca. Vole vlažan vazduh, ali ih ne treba orošavati da ne bi trulile. Zalivaju se pažljivo i umereno. Zahteva manje saksije.

Listovi kalateje izgledaju kao da ih je neko oslikao sitnim lišćem. Kao i u njenog bliskog srodnika, marante, prošarani su neobičnim šarama svetlozelene i tamnozelene, ali i tamnim tonovima smeđe-crvene boje. Neophodno je osigurati joj svetlo mesto, ali ne izloženo direktnom suncu. Postoji više od stotinu različitih vrsta kalateja u tropskim predelima širom sveta, prvenstveno u Južnoj Americi. Njeno poreklo iz toplih, vlažnih prašuma određuje i način njenog uzgoja. Idealno mesto za uzgoj bio bi zatvoreni cvetni prozor, ili umereno zagrejan plastenik. Novi uzgojeni oblici nisu više toliko zahtevni s obzirom na temperaturu i vlažnost vazduha.

Detaljnije „Kalateja“

Ova lepa biljka doneta je u Evropu sa Madagaskara 1939. god. Rast joj je zbijen i nizak. Ima mnogobrojne listove pljosnatog oblika. Cvetovi su joj vatreno-crvene, oranž, žute i ciklama boje a izlaze iz svakog lisnog zapuha na kratkim drškama gusto poređanih iznad lišća.

Gajenje kalanhoje je jednostavno. Razmnožava se semenom i reznicama od izboja ili listova. Razmnožavanje reznicama je brže. Za reznice se upotrebljavaju vrhovi a ako ih nema dovoljno mogu koristiti i listovi, koji se samo otkinu od biljke. Reznice se sade u čist pesak i brzo se užiljavaju.
Voli laku zemlju sastavljenu od dva dela listovke, dva dela klijališne i 15% peska. Prevelika vlaga je štetna za njen koren, na šta se mora naročito paziti zimi. Kalanhoja zahteva dosta svetlosti i toplotu od dvanest do 15 stepeni celzijusa jer ako se zimi drži u prehladnoj i suviše vlažnoj prostoriji često ugine zbog gljivičnih bolesti.

Detaljnije „Kalanhoja“

Ova tropska biljka sa svojim varijetetima vrlo je dekorativna i interesantna, sa različitim šarenilom na lišću. Ima je u beloj, krem, roze, crvenoj, zelenoj i žutoj boji. Te su boje ponekad bleđe, ponekad zatvorenije-tamnije, a u najraznovrsnijim nijansama i oblicima. Lišće je srcasto, šire ili duže, zaoštreno ili zaokruženo, po ivici celo, naborano, na dužim drškama nasađeno.
 
    Ova tropska biljka preneta je iz Brazila u Evropu. Kaladijumu pogoduje u stanu toplija prostorija u kojoj ima vlažnog vazduha. Razmnožava se semenom i delenjem krtola koje se sade početkom marta u manje saksije u plodnu zemlju u koju se doda krupniji rečni pesak da bi zemlja bila propusnija. U početku se vrlo malo zaliva, a kada krtole puste žile i poraste lišće onda se može i obilnije zalivati.

Detaljnije „Kaladijum“

Poznato je osam vrsta roda Zantedeshija i sve potiču iz Afrike. Već dugo poznata biljka, sobna kala raste u vlažnim, močvarnim područjima, pokrajina Kapland i Natal, koja u letnjem razdoblju potpuno presušuje. Za nas je ova sobna biljka, poznatija pod imenom sobna Kala, nešto posebno. Jednako je lepa i zanimljiva kao rezano cveće zbog svojih posebnih cvetova na dugim stabljikama. Kao lončanica etiopski zmijanac će izrasti u visinu jedva 50 cm. Nasuprot tome, cvetne stabljike biljke uzgajane za rezano cveće, mogu dostići visinu od impozantnih 1,50 m. Kao kod svih različitih pripadnika porodice kozlaca, cvetići su sakupljni u žućkasti blistavi klip. Levkasti omotač oko klipa zapravo je beli površni list čiji je zadatak domamljivanje insekata radi oprašivanja. U stručnoj terminologiji ovaj list se naziva „spatha“.

Detaljnije „Kala“