Jasmin cveta zimi, a može se u kuću uneti samo na kratko, u doba cvetanja, a ostalo vreme mora biti u stakleniku. Jedna od njegovih privlačnosti je svakako jak intezivan miris. Kao snažna penjačica obično se prodaje omotana oko žičanog obruča visoka oko 38 cm. Ako se uzgaja u stakleniku, vezana za rešetku, brzo prekrije zid. Kao lončanica, mora se leti izneti napolje da se dobro provetri i držati je na suncu da bi izdanci dozreli. Time će se poboljšati cvetanje u zimskom periodu. U ranu jesen opet je unesite unutra.

Detaljnije „Jasmin“

Hortenzija je u kući ograničenog trajanja pa ipak predstavlja lep prolećni ili letnji poklon jer kad u kući pruži najviše što može, još godinama ćemo uživati u njoj u vrtu. Ako je dok miruje ostavite na hladnom mestu može ostati u saksiji i cvetati sledeće godine.

    Neki smatraju da pripada porodici kamenika (Caxifragaceae) a drugi da pripada porodici Hydrangeaceae. Vrsta Hydrangea macrophylla uzgaja se za ukrašavanje domova. Potiče iz Japana a donešena je u Evropu 1790 godine. Cvetovi su pretežno sterilni i ne daju seme, ne daju seme ali stvaraju čarobne razbarušene loptice koje svako obožava. Vrlo je otporna, ali brzo vene bez vode. Čim je zalijete, brzo se oporavi ali nemojte je često ostavljati suvom jer je to iscrpljuje i jednom se može dogoditi da se ne oporavi.

Detaljnije „Hortenzija“

Hoja je puzavica nazvana po Englezu Tomasu Hoyu, koji je krajem 18 veka bio glavni vrtlar vojvode od Northumberlanda u Cion Houseu u Middlesexu koje pripadaju porodici Asclepiadaceae, a poznato ih je oko 70 vrsta. Potiču sa Dalekog Istoka uključujući i tropski deo Australije. Često je nazivaju voštani cvet zbog voštanog izgleda listova i cvetova. Mogu se nabaviti sve vrste. Češća i lakša za održavanje je Hoja Carnosa. Pogodna je za penjanje uza zid, a često se priljubi uza zid umetnog potpornja. Ima parove mesnatih, jajolikih listova, dugih oko 5 cm i širokih 2.5 cm. Zvezdoliki cvetovi su u grupicama po 12 – 15 cvetova a boje su mesa sa crvenom sredinom. Dobro uzgojena biljka može biti preplavljena cvetovima.

Detaljnije „Hoja – voštani cvet“

Ova ukrasna biljka je veoma pogodna za police sa svojim dugim,travi sličnim zelenim i belo prugastim lišćem. Pušta na niže duge tvrde izdanke sa sitnim belim cvetićima, koji se posle precvetavanja uklone, jer se na istim izdancima razvijaju mlade biljčice sa vazdušnim žilicama , koje se kad porastu i ojačaju mogu u proleće ili leto otkinuti i zasaditi u male saksijice. Razmnožava se takođe opreznim deljenjem jakih busena. Ima debele žile, vodene i razgranate u kojima sprema rezervu hrane i vode, pa se zbog toga mora češće presađivati u veće saksije. leti traži obilno zalivanje i redovno prihranjivanje. Ne voli jako sunčano mesto, pa je zato treba držati uvek u poluhladovini. vrlo je otporna i skromna biljka i spada među one koje uspevaju u svakoj prostoriji gde ne smrzava.

Detaljnije „Hlorofitum“

Rod hibiskusa sadrži oko 150 vrsta, a pripada porodici Malvaceae. To su pretežno sub-tropska stabla ili grmovi čiji su varijeteti rašireni širom sveta. Na svom prirodnom staništu često služe kao živice jer imaju guste trnovite ogranke. Najomiljeniji varijetet za kuću je Hibuscus rosa – sinenis. Istraživači biljaka doneli su hibiskus u Evropu 1731 godine, a 1786 godine bila su poznata već tri varijeteta. I danas se stvaraju mnogi novi. Njihovi cvetovi su živih boja a prevladavaju crvena, žuta i narandžasta. Hibiskus mutabilis iz Azije ima debele čvrste grane, pokrivene mekanim dlačicama. Listovi su široki, na dugim peteljkama i dugački do 20 cm.

Detaljnije „Hibiskus“