Ežen Anri Pol Gogen (7. jun 1848—9. maj 1903), poreklom Francuz, jedan je od tri slikara postimpresionizma. Gogen je imao svoj stil: slikao je pomoću velikih površina oivičenih crnom linijom (slično vitražu). Taj stil zvao se sintetizam i u njemu boja ne određuje predmet. Gogen je preteča fovizma. Na Tahitiju je proveo drugi deo svog života i tamo se potpuno posvetio slikanju. Njegova dela su Devojke sa Tahitija nose cveće, Kuda idemo, gde smo i šta radimo…

Na Tahiti odlazi prvi put 1891, a 1895. definitivno odlazi u Francusku Polineziju, gde je umro u patnjama i gorčini. Njegove polinezijske teme svode se na prikazivanje animalne lepote ženskog tela u šaroliko ornamentiranim tkanjima u gustom zelenilu tropske vegetacije. Svoje doživljaje i ispovijesti objavio je u knjigama „Noa Noa“ i „Pre i posle“. Uticao je na razvoj ekspresionizma i formiranje fovizma.

Detaljnije „Pol Gogen“

Odilon Redon je francuski slikar i grafičar. Rođen je u Bordou 12 aprila 184o godine, a umro je 16 jula 1916 godine u Parizu. Savremenik impresionista, s kojima ga povezuje samo slobodan način kolorističkog izražavanja.

Redon evocira svet snova, slutnji i vizija. Bio je učenik grafičara-vizionara Berzdena, ali i sam je nesporno majstor crno belog. U njegovim delima rađenim ugljem ili bakrorezima, stalno je prisutna materija i neobičnost, kao i kasnije u slikama i pastelima.

Njegovo delo „Kiklop“ mnogi smatraju uvodom u nadrealizam. Isto to čini i sa serijom litografija: U snu, Noć, U čast Goje i dr.

Pored svojih slika sa neobičnim i fantastičnim sadržajem slikao je često i pejzaže i cveće.

Moris Vlamenk (fr. Maurice de Vlaminck) rođen je 4. aprila 1876. u Parizu, bio je francuski slikar i grafičar.

Rođen u porodici muzičara. U početku se profesionalno bavio biciklizmom ali napušta biciklizam da bi se posvetio studijama violine. Počinje da slika kao samouk. Godine 1900. slikao je zajedno sa Andreom Derenom u okolini Pariza. Godine 1901. posećuje jednu van Gogovu izložbu u galeriji Branhajm i biva oduševljen van Gogovim stvaralaštvom izjavivši da mu on znači više od oca i majke.

Godine 1905. opredeljuje se za fovizam. U njegovim radovima nalazimo dinamičke linije u snažnim bojama koje je upotrebljavao direktno iz tube po ugledu na ranije foviste, ali već 1908. godine napušta fovizam i priklanja se prvo impresionizmu a 1918. ekspresionizmu. Od 1918. u njegovoj slikarskoj tehnici uočljivo je poigravanje sa svetlo-tamnim kontrastima.

Detaljnije „Moris Vlamenk“

Mark Šagal (rus. Марк Захарович Шага́л; beloruski: Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ) je jevrejski slikar rođen 7. jul 1887.u Belorusiji, tada deo SSSRa. a umro je 28. marta 1985. u Saint-Paul (Alpes-Maritimes), Francuska. Njegov pravac su mešavina modernog pokreta i impresionizma.

Rođen je kao najstariji sin od devetoro dece koliko su ukupno imali njegovi roditelji. 1907. je započeo studiranje u Carskoj školi umetnosti u Sankt Peterburgu. Septembra 1909. u kući svoje prijateljice upoznaje Belu Rosenfild u koju se zaljubljuje. Posle studija već počinje da privlači pažnju i stvara ugled kada mu je Maks Vinaver osigurao sredstva kako bi se preselio u Pariz (tada centar zbivanja u umetnosti), i tamo nastavio da radi. Sve zajedno sa Pikasom, Brakeom i ostalim kubistima počeli su da menjaju umetnost iz korena. Šagal je tokom svojih pariskih godina počeo da upotrebljava moderne tehnike, iako nikad nije napustio svoj sopstveni stil koji je izgradio, i po kome je postao poznat.

Detaljnije „Mark Šagal“

Kamij Pisaro rodio se 1830. godine na ostrvu u Karipskom moru. Njegova porodica je imala jednu galanterijsku prodavnicu i živela je na gornjem spratu u prostranom apartmanu sa pogledom na glavnu ulicu. U malom pristanišnom gradu Šarlote Amelije bilo je jako uzbudljivo i tu su dolazili brodovi koji su donosili robu. Grad je imao status „slobodnog pristaništa“ i u njega su ulazili brodovi koji su saobraćali i prevozili robu izmađu Amerike, Evrope i Afrike. Sa svojom porodicom Kamij je govorio francuski dok je sa domorodim crnačkim stanovništvom govorio španski ili engleski.

Detaljnije „Kamij Pisaro“