Iris „florentina“ (perunika) je otporna trajnica sa žućkasto- belim cvetovima i sabljastim listovima. Traži osunčan položaj i dobro propusno zemljište. Sadi se tako da rizomi budu delimično izloženi.Razmnožava se deljenjem rizoma u kasno leto. Debeli rizomi razvijaju miris ljubičice nakon sušenja i dužeg skladištenja. Oni su osnova za upotrebu kao parfemski fiksator u potpuriju i lanenim mirisnim kesicama.

Gorka pomorandža je stablo koje raste divlje u jugositočnoj Aziji, a kultivisano je Sredozemlju. Korica ploda upotrebljava se za izradu oranžeta. Pod pritiskom se kandira u šećernm rastvorima sve jače koncentracije. Aromatična je i gorko – slatka. Upotrebljava se za začinjavanje kolača i slatkih jela kao i u proizvodnji marmelade i biljnih likera. Esencijalnim uljem aromatizuju se parfemi i bombone.

Estragon je biljka trajnica iz porodice glavočika. List je sjajan, dug i uzak, zelene boje i ispušta ulje na donjoj strani. Stabljika je izbrazdana, okrugla, razgranata, svetlozelena, pri bazi je braon i lomljiva. Cvetovi su mali i okrugli, zelenkastobele boje. Naraste do 1 metar i čini mali žbun. Potiče iz Rusije, Sibira i Mongolije. Kultivisan je u svim evropskim zemljama.
 
    Estragon u latinskom nazivu ima reč „zmaj“. Koren estragona mogao bi da liči na zmaja. Verovalo se da „zmajske“ biljke štite od otrovnica, tako da su ovu biljku nosili sakrivenu u odeći. Prema arapskom botaničaru iz 13 veka, Ibn Baitharu, estragon deluje uspavljujuće.

 Estragon se posebno ceni u Francuskoj, gde se veoma često koristi u kulinarstvu. U narodnoj medicini koristi se list koji je bogat jodom, mineralnim solima i vitaminima A i C. Koren služi u lečenju zubobolje. Koristi se u neslanim dijetama.

Dvoglava metvulja je zeljasta trajna biljka sa crvenim, nalik na kandže, cvetićima, koji se pojavljuju leti. Izvrsna je za oivičavanje na osunčanom mestu i plodnom, vlažnom zemljištu. Razmnožava se setvom semena u jesen ili u proleće. Aromatični listovi se koriste radi pojačanja arome čajevima, letnjim pićima i salatama. Atraktivni cvetovi se dodaju potpurijima. Koriste se u svežem obliku ili suvi.

Cimet je kora sa grane cimetovca, žbunastog zimzelenog drveta iz porodice lovora. U divljini naraste do 7 metara, a kultivisani žbunovi nisu viši od 3 metra. Kora i lišće su aromatični. Listovi su ovalni sa izraženim žilama. Plodovi su purpurne bobice. Poreklom je iz Šri Lanke, Mijanmara i Indije. Gaji se i u Kini, Indoneziji i Južnoj Americi. Uspeva u područjima sa vrućom i vlažnom klimom.
 
    Cimet je jedan od najstarijih začina. U kineskoj botanici iz 2880 godine pre nove ere pominje se KWA, a tako se u Kini cimet naziva i danas. U starom Egiptu cimet su koristili pri vradžbinama, a njime su aromatizovali i pića. Bio je skuplji od zlata. U srednjem veku bio je veoma popularan. Krstaši su ga voleli.

Detaljnije „Cimet“