Anđelika (koren svetog duha) je otporna dvogodišnja biljka sa krupnim, razdeljenim listovima i velikim cvetnim glavicama. potiče sa severa Evrope. Ima snažan, prijatan i aromatičan miris. Ova snažna biljka gaji se na suncu ili u senci na vlažnom, plodnom zemljištu. Pre sazrevanja uklanjaju se semene glavice, kako bi se sprečilo zasemenjavanje. Razmnožava se setvom semena u jesen i proleće. Mlade stabljike mogu da se kandiraju. Listovi služe u kulinarstvu, a naročito za voćne deserte. Semenke se koriste u industriji likera. Ulje se upotrebljava u kozmetici, posebno u proizvodnji paste za zube.

Lavanda je višegodišnji, otporan, zimzelen gust žbun, sa uspravnim svetloljubičastim cvetovima u obliku klasa. Raste na sunčanom staništu i dobro propusnom zemljištu. Predstavlja dobar žbun za niske žive ograde. Poreklom je sa Sredozemlja. Razmnožava se setvom semena u proleće. Bere se leti i čuva i suši na vazduhu. Lavanda se najčešće koristi u farmakologiji, u proizvodnji preparata za negu tela. Cvetovi se koriste u potpuriju, lanenim mirisnim kesicama, biljnim jastucima i čaju. Mogu i da se kristališu. Ovom biljkom aromatizuju se vinsko sirće i maslinovo ulje. Kao začin koriste se sitno naseckani listići, sveži ili sušeni.

Kurkuma je trajnica iz porodice đumbira. Naraste od 60 do 100 cm. Grupe bledožutih cvetova okružene su velikim kopljastim listovima. Koren je krtolast rizom aromatičnog mirisa i ukusa. Iznutra je žutonarndžaste boje. Uspeva u područjima sa vrućom i vlažnom klimom i laganim zemljištem. Potiče iz južne Indije i Indonezije, a gaji se u jugoistočnoj Aziji, Australiji i Peruu.

Istorijat:
 
    Od pradavnog vedskog doba, pre 4000 godina, kurkuma se koristila kao začin. Zauzimala je značajno mesto u hinduističkim obredima. Još uvek se njome boji verska odeća. U biblijskim vremenima upotrebljavala se kao miris i za začin. U srednjem veku kurkumu su zbog

Detaljnije „Kurkuma“

Koriander je samonikla i kultivisana biljka iz porodice štitarki. Biljka je jednogodišnja, ali ponekad nastavi da raste i u drugoj godini. Naraste do 60 cm. Stabljika je razgranata, okrugla i sitno izbrazdana. Donji listovi su široki i nazubljeni, a gornji perjasti. Cvetovi su štitasti, beli i svetlo ružičasti.

Potiče iz sredozemlja i sa Bliskog istoka. Gaji se u mnogim zemljama umerenog klimatskog područja. Gaji se od davnina. Pominje se na egipatskim papirusima i u Bibliji. Jevreji su korijander stavljali u kolače. Kinezi su verovali da daje besmrtnost. U srednjem veku stavljali su ga u ljubavni napitak.

Detaljnije „Korijander“

Kleka (borovica, brinje) je žbunast četinar iz porodice čempresa. Uz najrašireniju vrstu, običnu kleku, postoji još mnogo drugih vrsta. U našim krajevima najpoznatije su smreka, klečica, gluhaćuša i somina. Listovi su igličasti, a cvetovi žuti. Plodovi su bobice, koje rode samo na ženskim žbunovima. Žbun naraste do 3m. Biljka je raširena po čitavoj Evropi, severnoj Aziji, Severnoj Americi i severnoj Africi. Zasadi kleke brojni su u Mađarskoj.

Narodna tradicija puna je tajanstvenih i mitoliških predanja vezanih za kleku. Smatralo se da će onoga ko bezobzirno poseče klekino drvo neminovno stići nesreća. Verovalo se, takođe, da grančica kleke na šeširu štiti od povreda. Kao začin upotrebljavaju se sušene ili sveže bobice. Bobicama je potrebno i do tri godine za dozrevanje, da od zelenih postanu braonljubičaste. Ubrane bobice se suše. Pomalo su smolaste, slatkastog, balsamičnog mirisa. Ukus im je oštar i opor. Aroma je izrazitija kod biljaka koje rastu južnije.

Detaljnije „Kleka“