Senecio je vrlo neobična biljka sa listovima okruglim kao zrno graška. Posebnost ove biljke najbolje dolazi do izražaja uzgajamo li je kao viseću biljku. Izboji mogu biti i metar dugi. Rod senecio obuhvata 2000 do 3000 vrsta od kojih su nekoliko sukulentni. Senecio herreianus potiče iz jugozapadne Afrike. Tvorevine nalik zrnu graška su zadebljani listići. Prozirne pruge omogućuju prodor sunčanog svetla i asimilaciju u unutrašnjosti stanica.

U SAD ovu biljku nazivaju “biserna ogrlica“. Cvetovi se pojavljuju u proleće ili rano leto. Podsećaju na sitne male četkice i prijatnog su mirisa. Jako su sitni i jedva se primećuju. Listić položen u zemlju bujno se zakorenjuje i daje novu biljku. Sve vrste roda Senecio veoma su osetljive na zalivanje.

Detaljnije „Herreijev senecio“

Za ove malene mesnatice karakteristične su guste lisne rozete i mnogobrojni postrani izboji, kojima se lako mogu razmnožavati. Zanimljiva je prvenstveno zbog posebno neobičnih listova, budući da su cvetovi gotovo neprimetni. Havortije su omiljene, poznate i stalno pobuđuju zanimanje uzgajivača sukulenti. Rod je dobio ime u čast engleskog botaničara Adriana Hardya Hawortha koji je živeo od 1767. do 1833. u Chelseau. Domovina havorcija je južna Afrika. Veoma su slične gasteriji što ukazuje na njihovo blisko srodstvo. Nasuprot gasterijama, havortije stvaraju lisne rozete. Gusto su zbijene i mnogobrojne. Ove postrane rozete, oblikovane od kratkih, zadebljanih listova zapravo su samostalne biljke, što znači da se putem njih havortija veoma jednostavno može razmnožavati. Dobro je, ipak, celu skupinu rozeta ostaviti u jednoj cvetnoj posudi, jer će posebno lep utisak stvoriti u periodu cvetanja, tim više što pojedinačni cvet deluje prilično neugledno.

Detaljnije „Havortija“

Gibejum je bliski rođak “živog kamena“ (Lithops). Njegovo obeležje su parovi listova gotovo kuglastog oblika, međusobno odvojeno samo pukotinom. Međutim kod pojedinih vrsta oblik pomalo odstupa od uobičajenog. Kod nekih vrsta gibejuma parovi lišća su više ili manje primetno rascepljeni. Izgledaju poput raspucalog kamenja. Rod je tako bogat oblicima, da ga delimo na različite sekcija. Na njihovim prirodnim staništima nalazimo najčešće cele rodove ovih sukulenata jedne pokraj drugih. Nasuprot ostalim biljkama, vegetaciono razdoblje vrsta Gibeum započinje ujesen. Beli ili ljubičasti cvetovi pojavljuju se ili u jesenili u proleće. Vretenasti koren omogućuje biljci da pronađe put do vode među kamenjem i u pukotinama stena.

Detaljnije „Gibejum“

Ova tipično sukulentna biljka je veoma skromna. Podnosi suvi vazduh zagrejane sobe, pod uslovom da je držimo na svetlom mestu, zaštićenom od jakog podnevnog sunca. Gasterije potiču iz južne Afrike. Pripadaju porodici ljiljana. Sukulenti, zadebljani listovi uglavnom rastu u paru, ređe stvaraju lisne rozete. Često su posuti svetlim tačkama i bradavicama. Postoje različite vrste gasterija. Listovi onih najmanjih dugi su 5 do 6 cm, a ima i onih dužine do 30 cm. Gasteria verucosa ima 10 do 15 cm duge listove, uske i vrlo hrapave. Zbog toga je još zovu “jelenji jezik“. Cvetovi su cevasti, u osnovi trbušasti, pa oblikom podsećaju na malene amfore. Gasteria nitida ima 10 do 12 cm duge, mesnate listove postavljene u spiralnu rozetu.

Detaljnije „Gasterija“

Ove male sukulente rastu gusto poput travnjaka u istočnim predelima pokrajine Kapland. Vrlo se jednostavno i lagano uzgajaju te su upravo zbog toga pogodne za početnike. Ukoliko im osigurate dovoljno svetlo mesto, tačnije dovoljno sunčano, i umereno zalivanje, uspevaju bujno pa u oktobru krajem vegetacijskog perioda zameće lepe žute cvetove. Gornji vršni par listova podseća na otvorene ralje zveri sa igličastim zubima. Ako želite da uzgajate faukariju potrebno je da znate sledeće; leti je zalivajte redovno, a povremeno dodajte blagi rastvor tečnog gnojiva za kaktuse. Od novembra postepeno smanjite zalivanje, a zimi ga potpuno izostavite, tako da se zemlja zimi gotovo isuši. Presadite je svake ili svake druge godine u mešavinu zemlje za lončanice i peska u razmeri 1: 1. Leti voli sunčano i toplo mesto, a prezimljuje na temperaturi 12 do 15°C.