Sanseverija je jedna od retkih biljaka koje odlično uspevaju u sobi. Njeno poreklo je Afrika i Indija. Ima listove smeštene u rozeti, sabljastog oblika i često veoma dugačke. Od vrsta koje se gaje kao sobne biljke najpoznatije su: Sansevieria zeylanica willd. sa Cejlona. Listovi su joj sabljastog oblika sa poprečnim sivkastim prugama.

Sansevieria laurentii variegata, postojbina ovoj vrsti je tropski predeo Afrike. Poslednjih nekoliko godina ova vrsta je u “modi“. Listovi su joj takođe sa poprečnim sivkastim prugama, dok su ivice listova presvučene širokim štraftama žute boje, zbog čega je naročito dekorativna.

Detaljnije „Sanseverija“

Ova simpatična, niska i dekorativna sobna biljka sa šarenim lišćem poreklom je iz Južne Amerike. Veoma dobro podnosi suv i topao vazduh u loženoj sobi i temperaturu od 14 do 16°C. Pogodna je i za stanove sa centralnim grejanjem. U sobi je treba držati na punoj svetlosti, na prozoru okrenutom suncu. Ako se nalazi na mestu gde nema svetlosti donji listovi će pocrneti i otpasti. Raste džbunasto u visinu do 30 cm. Lišće je naspramno, ovalno, pri vrhu zašiljeno, zeleno, provučeno srebrnasto zelenim šarama.

Detaljnije „Pileja“

Postojbina ove biljke je južna Amerike. To je tipična biljka tropskih krajeva, pa se zato mora dražati u toploj sobi, na temperaturi 16°C, gde ima dovoljno svetlosti i vlažnog i svežeg vazduha. Da bi joj se obezbedio vlažan vazduh u toploj sobi mora se češće orošavati, ili saksiju sa biljkom staviti u preokrenutu tacnu, pa sve zajedno spustiti u malo veću tacnu napunjenu vodom. Pri tome treba paziti da voda ne dodiruje saksiju sa biljkom. Peperomije ne vole jako sunce, jer zbog njega gube svoju lepotu. Na našem tržištu pojavile su se u većem broju pre 20 godina. Veoma su dekorativne, bilo da se sade pojedinačno u saksijice ili u cvetne činijice. Imaju lepo lišće i neobične cvetiće koji se uzdižu na tankim drškama iznad lišća u obliku malih, belih, zelenih ili smeđih metlica.

Detaljnije „Peperomija“

Ova vrlo lepa i interesanta „kepec ružica“ spada u grupu Rosa Indica. Visina njenog žbunčića dostiže jedva do 20 cm a u prečniku je šira, nego duža. Poznata je kao najniža ruža na svetu. Njeni sitni cvetići su polu-dupli, boje ružičaste a ka sredini beličaste. Širina pojedinačnog cveta u prečniku iznosi 15 mm. Cvet je nasađen na jedan cm dugačkoj dršci i vrlo prijatnog je mirisa. Listići su svega jedan cm dugački i četiri milimetara široki.
    Ova mala ružica je veoma pogodna za gajenje u saksiji kao sobna biljka, ili u sandučiću na balkonu i terasi, zatim za ukrasne cvetne činijice u kombinaciji sa drugim ukrasnim bijkama. U sobi je treba smestiti na najsvetlije, prozračno mesto, ali ne podnosi jako sunce.

Detaljnije „Patuljasta ili mini ružica“

Ta se biljka odavno uzgaja, a nekad je pokazivala dokle je sezalo Rimsko carstvo jer su je donosili legionari vraćajući se kući iz tropskih krajeva. Nazvana je po Antoniusu Musa, lekaru Oktaviana Augusta, prvog rimskog cara. Pripada porodici Musaceae, koja sadrži četrdesetak vrsta rasprostranjenih u Tropima. U prirodi su neka velika drveta sa ogrominim lišćem i jestivim plodovima. U Viktorijansko doba su se manji varijeteti uzgajali u tropskim vrtovima.
 
    Musa (patuljasta banana) je zaista prilično otporna biljka i ne mari za to kolika je toplina sve dok ima dovoljno vlage u zemlji i vazduhu. Može rasti na uobičajenoj sobnoj temperaturi sve dok je iznad 15°C. Ali listovi koji narastu dugački do jedan metar a šitroki 30 cm vrlo su nežni. Pazite da ih ne udarite jer se uz žile veoma lako lome.

Detaljnije „Patuljasta banana“