Postojbina osnovne vrste i ove pupavice je Severna Amerika. Ona je izrazito visoka, naraste 150-200 cm. Bokorastog je rasta, razgranatog korena, uspravnih stabljika. Njeni donji kožasti listovi su deljeni, a gornji jajastog oblika. Pri kraju leta se na vrhovima izduženih stabljika u grupama otvaraju zvezdasti cvetovi čije su zrakasto raspoređene latice jarko žute boje, dok su kupasto izdignuta središta od jezičastih cvetnih listića zelene boje. Sjajna rudbekija je zahvalno cveće za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto i jesen i to kao soliter, ili u manjim grupama, u pozadini leje ili kao dominantna, a sadi se i pored vode. Podesna je za kombinovanje sa sličnim snažnim “divljim” trajnicama kao što su , na primer, potočnjak (velika vrbica) i ukrasne trave koje se sade pored vodenih površina, ili na najrazličitijim cvetnim trajnicama žute boje kao što su čelebi-grana (zlatnica), enotera, krajcarica, divizma. Vredi eksperimentisati njome.

 Položaj: Voli sunce, ali će podneti i blagu senku.
 
Zalivanje: Zahvalna je za redovno zalivanje.
 
Tlo: Stvarno se dobro oseća na pomalo vlažnom hranjivom zemljištu izbalansiranog sastava, sa dobrom drenažom.
 
Temperatura: Nema posebnih zahteva, podnosi ekstremne klimatske uslove.
 
Period cvetanja: avgust, septembar

Jastučasti plamenac ili daglasov floks je hibridna trajnica. Poznati su i omiljeni njegovi brojni varijeteti. Biljka je niska, naraste 5-10 cm, ali je bujna i širi se obrazujući gusti jastučasti tepih zatvorene površine. Listovi daglasovof plamenca su sitni, uski i šiljasti, ili su kopljastog oblika, ostaju zeleni i preko zime. Ovaj floks bogato cveta u kasnu jesen ili leti, a njegovi cvetovi su najrazličitijih nijansi ružičaste i ljubičaste boje. Primena jastučastog floksa je višestruka – sadimo ga u kamenite bašte, u žardinjere, na strmine i padine, u fugu suvih zidova.

Detaljnije “Plamenac, jastučasti”

Neven je jednogodišnja, ređe dvogodišnja, ukrasna biljka, visoka do 60 cm. Stabljika je uspravna i u gornjem delu razgranata. Listovi su sedeći, produžno loptasti ili lancetasti, neznatno nazubljeni. Cela je stabljika prožeta pustenastim dlakama. Cvetna glavica je žute, tamnožute ili narandžaste boje. Na vrhu svake grane je mirisna, najčešće narandžasto žuta cvast sa jezičastim cvetovima.
 
    Cveta od juna do novembra, razmnožava se semenom koje se seje u jesen ili proleće. Po poreklu je mediteranska biljka, a kod nas se svugde gaji kao omiljeno narodno cveće. Neven se lako gaji, ali prilikom gajenja treba odabrati samo krupne, tkozvane “duple” cvasti jake narandžaste boje. Cvet treba brati po suvom i sunčanom vremenu i što pre osušiti na jakoj promaji da što bolje sačuva divnu prirodnu boju i miris.

Ime Narcis potiče od grčke reči narkao, što znači opiti, omamiti. Ne može se sa sigurnošći tvrditi da li se mislilo na omamljujući miris ili na narkotičko dejstvo alkoloida narcisina koji se nalazi u biljci.Od 25 vrsta narcisa neke vrste su brojno raširene u Portugalu, Španiji, na Pirinejima, u Južnoj Francuskoj, Severnoj Africi, gde rastu pod uticajem tople mediteranske klime, dok se druge, otporne na mrazeve, nalaze svugde u Evropi, gde na planinskim livadama stvaraju čitava cvetna polja.

Detaljnije “Narcisi”

Margareta raste autohtono na Pirinejima. Visoka je 80-100 cm, bokorastog je rasta, uspravne stabljike i duguljastih kopljastih listova koji su po obodu nazubljeni. Gnezdasti cvetovi belih latica i žute sredine se otvaraju pojedinačno, na vrhu kratkih stabljika. Omiljeno je cveće koje se sadi u leje sa trajnicama u grupi, u obliku malih ostrva. Dobro može da se kombinuje sa drugim cvećem, a bašta u kojoj raste odiše atmosferom seoskog vrta.

Detaljnije “Margareta”