U nazivu roda nalazi se latinska reč fritillus = držač, čaša za kockanje, što se odnosi na sličnost sa oblikom cvetova. Ovaj rod obuhvata oko 100 vrsta rasprostranjenih na severnoj polulopti uglavnom u maloj i srednjoj Aziji, zatim u srednjoj i zapadnoj Evropi kao i u zapadnim regionima Severne Amerike. Kod nas je poznata samo vrsta Fritillaria imperialis.
Fritillaria imperialis ima lukovice veličine pesnice, beložućkaste boje, delimično prekrivene ljuspama. Na vrhu je nešto spljoštena i sa jasno vidljivim udubljenjima u središnjem delu, što potiče od ostataka prošlogodišnjeg izbojka lukovice. Izbojak je snažan, dostiže i do 100 cm visine. Listovi su u donjem delu izduženo zelene boje i sjajni. Vrh izbojka završava se u jednom vencu gusto nabijenih listova. Iz pazuha listova razvijaju se 6-8 krupnih zvonastih cvetova nadole okrenutih, žute do narandžaste boje….
Postojbina ove biljke su oblasti jugoistočne Evrope i Mala Azija. Biljka je visoka svega 30-50 cm, raste veoma sporo, ali formira lep, bujan bokor. Cvetovi su teški, u tamnocrvenoj, beloj i roza boji. U izrazitom su kontrastu sa finim, nežnim, sjajnim tamnozelenim listovima i sa krhkim izgledom cvetne stabljike. Može da se gaji u lejama sa trajnicama, ili u kamenitim baštama….
Ime roda Begonia dobijeno je po prezimenu Mitchaela Begona koji je u 17 veku bio francuski guverner na ostrvu Santa Domingo (tada Haiti). Rod begonija danas obuhvata preko 800 raznih vrsta i sorti koje su prirodno rasprostranjene u tropskim i suptropskim šumama Južne Amerike, Afrike, Azije.
Ova biljka poznata i kao živa trava ili iglica, visoka je svega oko 10 cm i raste rastresito jastučasto. Listovi su joj meki, po obodu talasasti. Na vrhovima tankih uspravnih stabljika otvaraju se sitni cvetovi sa pet cvetnih listića (latica) koji su ružičasti, sa nervaturom tamnije ružičaste boje. Čapljiku sadimo u kamenite bašte, među kamenje, gde do izražaja dolaze ne samo bajkoviti ljupki cvetići nego i interesantni i dekorativni listovi. Biljku treba zaštititi od zimske vlage…
Ovaj žednjak je zapravo ukrštena sukulenta visoka 50-60 cm, robusnog rasta i izgleda. Stabljika mu je uspravna a listovi veliki, mesnati, tamnocrvenkasto smeđi. Cvetovi su skupljeni u amrelastu cvast i imaju specifičnu, prljavoružičastu boju. Zbog karakterističnog zdepastog izgleda može se eksperimentisati sa raznim njegovim oblicima, čak i veoma neobičnim. Kada se bašta planira, treba uzeti u obzir da biljka kasno cveta i nameniti je za jesenje ukrašavanje leje, mada se dobro slaže i sa trajnicama i žbunovima obojenih listova ili sa ukrasnim travama. Kontrasne biljke, ako se vešto kombinuju, uzajamno ističu karakteristike jedni drugih, te stoga vredi izvoditi eksperimente i ovaj žednjak kombinovati sa izrazito jednostavnim biljkama…
