Ovaj svima poznat i omiljen cvetni grm nije potrebno posebno opisivati. Pripada porodici maslinki. Svake godine ljubitelji cveća već zimi nestrpljivo očekuju prve procvetale grane jorgovana, koji će na otvorenom procvetati tek u Maju.Jorgovan je vrlo rasprostranjen grm. Pojedine vrste odomaćene su u Kini, a ostale uglavnom u Aziji. Naš poznati vrtni jorgovan koji nas svako proleće obraduje svojim mirisnim rascvetalim granama potiče izvorno sa područja Balkanskog poluostrva. U Evropu je dospeo zaobilaznim putem preko Turske, negde u drugoj polovini 16 veka. Dosta vremena je prošlo dok se uzgajivači nisu pozabavili jorgovanom. Otprilike 300 godina nakon što je prvi grm jorgovana donešen u Beč, uspelo im je uzgojiti tek 25 različitih sorti.

Detaljnije „Jorgovan“

Trajnica visoka 100-110 cm, bokorastog rasta, krute stabljike i duboko perasto deljenih listova potiče iz područja visokih planina Evrope. Cvetni omotač se sastoji od čašičnih listića indigo plave boje, od kojih su gornji oblika kacige. Predstavlja lep dekor u mešovitoj leji sa trajnicama i na rubnim površinama.

Detaljnije „Jedić alpski“

Iberis, ili kako ga kod nas zovu tatarsko cveće, autohtono raste na Iberijskom poluostrvu i u Maroku. Visok je oko 15 cm, raste u obliku poluloptastog zimzelenog grma. Beli cvetovi koji su skupljeni u široke grozdove, po obodu su blede ružičaste ili blede ljubičaste boje. Iberis obično sadimo u kamenite bašte i u pukotine suvih zidova, ali je odličan i za rubne površine.

Detaljnije „Iberis, gibraltarski“

U zavisnosti od vrste i načina na koji se gaji, ova jesenja hrizantema u visinu raste 30-80 cm, a u širinu 30-50 cm. Njen koren je jako razvijen, stabljike su uspravne, dok su listovi jajastog oblika, rascepljeni. Gaje se mnogobrojne baštenske vrste dendranteme koje se razlikuju uglavnom po visini i izgledu cveta. Ima jednostavnih, polupunih i punih cvetova raznih boja i oblika. Dekorativna vrednost ove trajnice je u tome što cveta u jesen i zbog toga nije podesna za leje sa trajnicama koje cvetaju u leto. Sadimo je pre svega u leju kao trajnicu koja cveta u jesen.

Detaljnije „Hrizantema“

Naziv Hosta, biljka je dobila po imenu austrijskog prirodnjaka i lekara N. T. Hostija. Rod je ranije bio poznat pod imenom funkija. Biljka ima mesnate, kratke i razgranate rizome koji se nalaze plitko na površini zemlje. Listovi su jajastog ili srcastog oblika, krupni i do 20 cm dugi, a 10 cm široki. Cvetovi se nalaze na nerazgranatoj cvetnoj dršci dugačkoj 40 – 45 cm i uglavnom su bele ili svetloplava boje, veoma mirisni, nalik na ljiljane. Cveta u julu i avgustu.Rod obuhvata oko 40 vrsta, od kojih su značajne: H. plantaginea. Poreklom je iz Japana. Listovi su lancerasti do jajasti, nežno ljubičasti ili beli.

Detaljnije „Hosta“