Delfinijum potiče iz oblasti istočnog Sibira i zapadne Kine. Visok je 30-40 cm, bokorastog rasta, uspravne stabljike i tanjirastih perasto deljenih listova. Na vrhu stabljika, u rastresitim cvastima, otvaraju se cvetovi plave boje koji imaju mamuzice. Sadimo ga u leje sa trajnicama, u kamenite bašte i u deo bašte sa divljim vrstama, pri tom uzimajući u obzir da ne cveta dugo…

Detaljnije „Delfinijum“

U svojoj postojbini, Peru i Čile, datura poraste kao veliki džbun do 6 metara visok. Ima izvanredno lep, krupan, beo, mirisav, zvonolikast cvet, koji visi na niže. Rado se gaji i neguje zbog njegovog krupnog mirisavog cveta i zato što je veoma otporna biljka. Lišće joj je srednje veličine, tanko prozračno, srcasto, gusto zbijeno sa maljavim peteljkama. Drži se na poluzaklonjenom mestu, da joj na jakom suncu ne bi listovi požuteli i otpali. Zahteva plodnu mešavinu zemlje. Preporučljivo je da se preko leta svakih 14 dana prihranjuje tečnim hranjivima. Prezimljuje najbolje u nezagrejanoj prostoriji, gde temperatura ne pada ispod 5°C. Razmnožava se u proleće reznicama koje se lako i brzo užile. Rado je napadaju razni paraziti naročito lisne vaši, koje joj izbuše lišće i tako postaje neugledna. Treba je češće pregledati i prskati nikotinolom ili “Etiolom“. U proleće mogu se bujno razvijene biljke obrezati i presaditi u poveći sud zbog jakog razvijenog korenovog sistema. Treba je obilno zalivati.

Ime Dalija biljke su dobile po švedskom botaničaru Dr. Andeasu Dahlu (1751 – 1789). Dalije su prirodno rasprostranjene na visokim planinama Srednje Amerike. Rod obuhvata 18 vrsta. Za nas ove prirodne vrste imaju samo istorijski značaj, jer su sve kod nas poznate dalije rezultat ukrštanja i selekcije. U Evropi prvi primerci procvetali su 1790 godine u Botaničkoj bašti u Madridu i bile su proizvedene iz semena. Tadašnji direktor madridske Botničke bašte prozvao ju je Dalija u čast Dr. Andreasa Dahla.Pošto su pojedine vrste pokazivale veoma veliku promenjivost boje i oblika cveta, proširen je naziv dalije na Dahlija Varijabilis. Međutim, 1803 godine K. L. Weiidenow direktor Botaničke bašte u Berlinu dao je, po botaničaru Dr. J. G. Georgiju, nov naziv: Georgina…

Detaljnije „Dalija“

U imenu Chionodoxa sadržane su dve grčka reči Chion – sneg i doxa – ponos. Samo ime govori o lepoti biljke čiji cvetovi izbijaju ispod snega u najranije proleće. Biljka je poreklom iz planinskih predela Kipra i Turske. Rod obuhvata osam vrsta od kojih su za cvećarstvo interesantne vrste: Ch. Gigantea sa tamnoplavim cvetovima, zatim Ch. Luciliae sa svetloplavim cvetovima i ch. Sardensis sa plavim cvetovima i belom sredinom. Odlikuju se malim kruškolikim lukovicama, malobrojnim uzanim sedećim listovima i šestočlanim cvetovima skupljenim u grozdove od po 4-6 cvetova. Iz jedne lukovice potera više cvetnih izbojaka. Plod je loptasta čaura sa mnogo sitnih okruglih semenki…

Detaljnije „Chionodoxa“

U nazivu roda nalazi se latinska reč fritillus = držač, čaša za kockanje, što se odnosi na sličnost sa oblikom cvetova. Ovaj rod obuhvata oko 100 vrsta rasprostranjenih na severnoj polulopti uglavnom u maloj i srednjoj Aziji, zatim u srednjoj i zapadnoj Evropi kao i u zapadnim regionima Severne Amerike. Kod nas je poznata samo vrsta Fritillaria imperialis.

Fritillaria imperialis ima lukovice veličine pesnice, beložućkaste boje, delimično prekrivene ljuspama. Na vrhu je nešto spljoštena i sa jasno vidljivim udubljenjima u središnjem delu, što potiče od ostataka prošlogodišnjeg izbojka lukovice. Izbojak je snažan, dostiže i do 100 cm visine. Listovi su u donjem delu izduženo zelene boje i sjajni. Vrh izbojka završava se u jednom vencu gusto nabijenih listova. Iz pazuha listova razvijaju se 6-8 krupnih zvonastih cvetova nadole okrenutih, žute do narandžaste boje….

Detaljnije „Carska kruna“