Ovaj žednjak je zapravo ukrštena sukulenta visoka 50-60 cm, robusnog rasta i izgleda. Stabljika mu je uspravna a listovi veliki, mesnati, tamnocrvenkasto smeđi. Cvetovi su skupljeni u amrelastu cvast i imaju specifičnu, prljavoružičastu boju. Zbog karakterističnog zdepastog izgleda može se eksperimentisati sa raznim njegovim oblicima, čak i veoma neobičnim. Kada se bašta planira, treba uzeti u obzir da biljka kasno cveta i nameniti je za jesenje ukrašavanje leje, mada se dobro slaže i sa trajnicama i žbunovima obojenih listova ili sa ukrasnim travama. Kontrasne biljke, ako se vešto kombinuju, uzajamno ističu karakteristike jedni drugih, te stoga vredi izvoditi eksperimente i ovaj žednjak kombinovati sa izrazito jednostavnim biljkama…

Detaljnije „Žednjak“

Osnovna vrsta šlajer cveća u prirodi raste u južnoj Evropi, na šljunkovitim planinama visokih planina. Gusto razgranata, ova biljka je visoka 10-15 cm i raste rastresito jastučasto; stabljika joj je polegla, mestimično snabdevena stolonima, pomoću kojih se širi. Listovi su travoliki, kopljastog oblika, sivozelene boje, a sitni ružičasti cvetovi su skupljeni u rastresite cvasti. Gipsofilu sadimo u kamenite bašte, u fugne suvih zidova, ali dekorativna može da bude i na rubnim površinama. Ukoliko je po cvetanju orežemo, podstaći ćemo je na ponovno cvetanje….

Detaljnije „Šlajer cveće“

Ime đurđevak potiče od latinske reči Canvallis što znači dolina, jer se ova biljka masovno pojavljuje u dolinama. Rod je zastupljen vrstom Convallaria majalis, koja je široko rasprostranjena u celoj Evropi, Severnoj Americi i Aziji. Stalan je pratilac hrastovih, lipovih i svetlih četinarskih šuma.

    Đurđevak je višegodišnja biljka čiji su cvetovi zvonastog oblika, bele boje, snažnog i prijatnog mirisa. Cveta u aprilu mesecu a plod je trodelna bobica crvene boje.

    Značaj đurđevka kao veoma omiljenog rezanog ili saksijskoh cveća bio je naročito velik pre 100 i više godina, kada se u Nemačkoj proizvodio u neverovatno velikim količinama i predstavljao provorazredni eksportni artikal. U naše vreme potisnule su ga druge vrste rezanog cveća, te mu je značaj nešto opao…

Detaljnije „Đurđevak“

Hibridna vrsta visoka oko 30 cm, bokorastog rasta, uspravnih, razgranatih stabljika. Listovi astilbe su višestruko perasto deljeni, veoma dekorativni. Sitni ružičasti cvetovi, koji se otvaraju u rastresitim metličastim cvastima, ostaju na biljci i tokom zime. Izvanredna je trajnica za rubne površine, isto tako je dekorativna i pored vode. Sadimo je u leje koje se nalaze u senci ili u polusenci…

Detaljnije „Astilba“

Arum je latinsko ime, vodi poreklo od grčke reči aron, kako su se neke vrste zvale. Rod arum obuhvata 12 vrsta koje su rasprostranjene u južnoj i srednjoj Evropi. Kod nas je poznat Arum moculatum. Biljka ima krtolu spolja mrke boje, a iznutra bele boje. Listovi na dugačkim drškama su kopljastog oblika I razvijaju se u proleće do 40 cm visine. Cvetovi su jednopolni sakupljeni u cvast u obliku klipa, iz čije se osnove razvija jedan priperak, spatha, koji u obliku fišeka obuhvata cvast. Priperak je bele, žute ili crvenkaste boje. Cveta u maju. Plodovi su jarko crvene bobice. Značajna je za uređivanje većih parkova kao prateća vrsta. Koristi se i u medicini.