Iako drvo nara neće u saksiji procvetati niti doneti plod i premda zimi gubi svoje sjajno, zeleno lišće na crvenim peteljkama, ipak će u ostalom delu godine razvijati privlačno lišće. Nar naraste do 180 cm, ali obrezivanjem se može održati manjim. Potrebno je posaditi nekoliko semenki nara u saksiju 8 cm prečnika koja sadrži bilo koji dobar kompost za lončanice i postaviti na prozorsku dasku južnog prozora. Nakon toga treba izabrati najjače presadnice i pojedinačno posaditi. Od kasnog proleća do rane jeseni treba obilno zalivati. Za vreme vrućih dana treba je često orošavati vodom.. Zimi je treba smestiti u hladnu prostoriju u kojoj se ne smrzava i oskudno zalivati. Od maja do septembra prihranjuje se svake dve nedelje.. Obrezuje se krajem zime, a presađuje svake druge godine u aprilu.

Ova otmena palma iz severne Afrike može se uzgojiti iz koštice obične kupovne datule. Ima krute listove sastavljene od malo naboranih zelenih listaka. U kući naraste do 180 cm. Sadi se tako što se koštica datule ostruže brusnim papirom i posadi u proleće u saksiju 15 cm obima u kome se nalazi kompost za lončanice. Klijanje u toploj prostoriji pri temperaturi od oko 18°C može trajati tri meseca. U proleće i leto zaliva se obilno. Prezimljuje pri temperaturi od 10 do 13°C i tada se zaliva oskudno. Od maja do septembra meseca prihranjuje se svake dve nedelje. Biljku treba držati na punoj svetlosti. Presađuje se svakog proleća dok palma ne postigne visinu od 60 cm, a nakon toga presađuje se svake druge, treće godine.

Avokado uzgojen u stanu nikada neće doneti plod. Kada drvo odraste, stabljika se razvije u čvrsto deblo sa granama koje nose velike tamnozelene listove. Može postići visinu od 120 cm. U proleće, zasdi se koštica sa zašiljenim vrhom prema gore u saksiju prečnika 15 cm koja sadrži bilo koji dobar kompost za lončanice. Tada treba ostaviti vršnu polovinu koštice nepokrivenu. Drži se na punoj svetlosti i pri temperaturi od 18°C. U proleće i leto, obilno se zaliva. Prezimljuje na temperaturi od 10°C i tada se zaliva oskudnije. Prihranjuje se jednom mesečno od marta do maja meseca. Da bi se podstakao grmoliki rast, treba zakidati vrhove mladica koje rastu. Presađuje se svakog proleća sve dok drvo ne naraste 90 cm, a zatim se presađuje ređe, svakih 5-6 godina.

Sezona manga je u maju. On ima velike koštice ili semenke koje se kada su zasađene u saksiju, razvijaju u privlačna mala stabalca sa kopljastim zelenim listovima. Koštica manga sadi se u posudu prečnika 10 cm koja sadrži bilo koji dobar kompost za lončanice. Ostavi se da klija na temperaturi od 21 do 24°C održavajući zemlju vlažnom. Kada su presadnice 30 cm visoke, treba zakidati vrhove da bi se postigao grmoliki rast. Kasnije se presađuje u posudu prečnika 15 cm. Drži se na delimično zasenjenoj prozorskoj dasci. Od proleća do jeseni obilno se zaliva i redovno prska vodom. Prezimljuje u prostoriji u kojoj temperatura ne sme biti niža od 16°C i vodi se računa da zemlja bude uvek vlažna.

Nema ništa prijatnije od svežeg mirisa paradajza koji obasjan suncem zri na kuhinjskoj prozorskoj dasci. Iako će paradajz podneti i temperaturu od 10°C bolje će uspevati ako je znatno toplije. Treba mu osigurati obilje sunčeve svetlosti i svežeg vazduha. Biljku treba podupreti sa štapićima da se ne bi lomila pod teretom plodova. Tokom toplog vremena, zaliva se svaki dan. Cvetove treba svaki dan lagano tuckati da bi se potpomoglo oprašivanje. Nakon što se plodovi zametnu, prihranjuje se svake nedelje tečnim veštačkim gnojivom za paradajz. Treba obrezivati sve žute listove, a i postrane izbojke ako se ne uzgajaju bujni kultivisani varijeteti. Razmnožava se semenom pri temperaturi od 18°C. Presadnice treba saditi pojedinačno u posude od 8 cm, a zatim u saksije od 15 do 18 cm.