Saintpaulija pripada porodici Gesneriaceae i srodna je gloksinijama. Bez obzira na narodno ime, nema ničeg zajedničkog sa evropskom ljubičicom..Dobila je ime po baronu Walteru von Saint St Claire koji je tu cvetnicu otkrio na planini Usambara u provinciji Cape, u Južnoj Africi krajem 19 veka.
Kao i mnoge druge sobne biljke prvo je uspešno uzgajana u Americi. Danas je to vrlo omiljena cvetajuća biljka i može se nabaviti tokom cele godine.
Izvorna vrsta je tamnoplava (Santpaulija ionantha), a cvećari su proizveli mnoge nove varijetete s cvetovima različitih boja. Najpoznatiji je soj Rhapsodie. Danas ih ima svetlo ljubičastih, crvenih, belih, roza i boje jorgovana, a i onih sa dvostrukim cvetovima. Biljka sa belim cvetovima koja se retko može nabaviti , kroz vreme menja boju na rubovima latica.
Afrička lipa je veoma lepa i dekorativna biljka i može da služi kao izvanredan dekor za balkone i terase, gde je zaštićena od promaje i žarkog sunca. Ima je sa jednostavnim i divnim i duplim cvetovima. Stablo je veoma čvrsto, a može da izraste 2 do 3 metra visoko. Lišće joj je veliko, svetlo, zeleno, tanko, prozračno, ovalno, izreckano i posuto maljicama. Cvetovi su beli poređani u grupice i mnogo liče na cvet kruške, sa markantno crvenkasto smeđim prašnicima. Latinsko ime je dobila po profesoru Sparmann-u koji ju je doneo iz Afrike u Evropu, a pravo naučno ime joj je Polyandria monoginia, mada je pod ovim imenom slabo poznata među hortikulturnim stručnjacima. Presađuje se u proleće, ali samo onda kad joj je saksija premalena. Zahteva jaku mešavinu zemlje: 1 deo tratinjače, 1 deo komposta, 2 dela klijališne i dovoljno peska sa dodatkom malo strugotine od rogovine.
Afelandra raste u divljem stanju u Meksiku, Kolumbu i Brazilu. Ova vrlo interesantna i dekorativna biljka ima oko 50 varijeteta. Kod nas je još dosta retka. Najpoznatija vrsta, koja se najviše gaji je Aphelandra squarrosa, sa vrlo lepim i jako izraženim žutim žilama na tamno-zelenim listovima, čija se osovina završava divnim žutim cvetom. Da bi se ova lepa tropska biljka održala u sobi mora se pažljivo i pravilno negovati. Najbolje uspeva u prostoriji ili zatvorenom prozoru gde ima dovoljno svetlosti, toplote i vlažnog vazduha, pri sobnoj temperaturi od 16 do 20°C. Iako je za Afelandru vrlo važna svetlost, ipak je treba zaštititi od direktnog, jakog sunca. Osim toga ona zahteva topao i vlažan vazduh. Pored toga, treba je bar dva puta dnevno orošavati i dva puta nedeljno vlažnim sunđerom brisati listove.
Abutilon uspeva zimi pored prozora u sobi koja se zagreva do temperature 12°C, dok mu leti više odgovara otvoren i zaklonjen balkon ili terasa. S jeseni ga treba ranije uneti u sobu, jer ako ga uhvati hladnoća , zimi zaostaje u rastu i cvetanju. Pri pravilnoj nezi cveta neprekidno celo leto. Cvetovi su mu krupni, 5 do 6cm dugački, zvonoliki, beli, crveni, narandžasti, žuti, šareni. Cvetovi su poređani na dugačkim, tankim drškama. Lišće je krupno, srcasto, podeljeno na tri zupčaste kriške i može biti jednobojno, bledozeleno, belo ili žuto sa pegama. Poreklom je iz Brazila. Razmnožava se reznicama u rano proleće. Da bi se odgajile što lepše i u širinu razvijene biljke, treba ih pincirati (skratiti vrške) nekoliko puta. Presađuje se u proleće u dobru klijališnu zemlju sa dodatkom rečnog peska.
