Venerina papučica, orhideja za koju možemo reći „narodska“ može se nabaviti u vreme zimskih meseci kao lončanica. Ove biljke su križanci nastali od istočnoazijskih praroditelja. Porodica orhideja obuhvata oko 25000 vrsta rasprostranjenih gotovo po čitavoj kugli. Orhideje delimo po staništu: na one koje žive kao paraziti na drveću (epifitne orhideje) i one koje žive na tlu. Najveći broj vrsta venerine papučice pripada upravo ovoj poslednjoj grupi. Karakteriše ih mehurasta izraslina ispod latica, što podseća oblikom na papučicu prema kojoj je dobila ime. Dve uske izdužene bočne cvetne latice zovemo „petale“. Osim njih postoje i dve-sepale, jedna od njih je list koji izrasta ispod „papučice“ a druga je gornja velika latica često nazivana „zastavica“. To je ujedno i vrlo upadljiv organ čiji je zadatak upravo upadljivošću privuče što veći broj insekata radi oprašivanja.

Detaljnije „Venerina papučica“

Ova žilava indonezijska orhideja naraste 210 cm. Ima debele listove poput traka i do dvanaest bledih, žućkasto-ružičastih, ružičasto-ljubičastih cvetova sa neobičnim smeđim mrljama. Vanda uspeva najbolje u velikoj visećoj korpici ili saksiji smeštenim u prostoriji gde zimska temperatura ne pada ispod 13°C. Treba je zaštiti od jakog sunca i obezbediti puno svežeg vazduha. Leti je treba obilno prskati mekom vodom ili kišnicom. Zemlju treba održavati vlažnom od marta do oktobra, a ostali deo godine treba da je gotovo suva. Prihranjuje se napola razređenim tečnim gnojivom jednom mesečno od aprila do septembra. Presađuje se svake treće godine i tada se i razmnožava sa novim izbojcima.

Ova sitna orhideja, poreklom sa najviših planina Tibeta do formoze, cvetaće obilno između januara i maja. Boje latica kreću se od bele do tamnoljubičasto-ružičaste; bleda usna posuta je mrljama ciglaste, grimizno-ljubičaste ili žute boje. Zimi temperatura ovoj orhideji ne sme pasti ispod 4°C. Leti je treba zaštititi od direktnog sunca i obezbediti joj dosta svežeg vazduha. Od maja do septembra prihranjuje se jednom mesečno razređenim tečnim hranjivom. Zemlju treba održavati vlažnom, a obustaviti zalivanje kad listovi počnu žuteti. Presađuje se svake druge godine nakon cvetanja i tom prilikom se i razmnožava novim izbojcima.

Ova nepalska orhideja nosi pojedinačne cvetove na stabljikama dužine 25 cm od oktobra do januara. Svaki cvet se sastoji od belih lapova i latica sa zelenim prugama i najsvetlijom primesom ružičaste boje. Oni okružuju svajno uglačanu, žuto-zelenu papučicu sa prelepim šarama. Prilikom nege ove biljke, ne sme se dopustiti da zimska temperatura padne ispod 7°C. Od marta do oktobra treba je čuvati od jakog sunca i obezbediti joj sveži vazduh i vlagu. Kompost mora uvek biti vlažan, ali nikada mokar. Od maja do septembra treba je jednom mesečno prihranjivati razređenim tečnim gnojivom. Presađuje se svakog drugog ili trećeg proleća, u isto vreme razmnožava se deljenjem.