Sobne biljke se najlakše razmnožavaju reznicama – pelcerima (izbojem – izdankom). Ako se ovo razmnožavanje obavlja u stanu, onda je najpogodnije vreme za ovaj rad od polovine februara do polovine marta.
 
    Reznica je oko 6 do 10 cm dugačak deo odsečen od godišnjeg izdanka zajedno sa 3 do 3, pa i više listića. Najbolje su reznice odsečene sa rastućih vršaka biljke. Skoro sve sobne biljke mogu razviti žilice samo na onim mestima svojih izdanaka gde su im pupovi. Neke reznice odmah po odvajanju od matičnjaka zabodu se u pesak ili zemlju, ali je pravilo da se najpre donja dva listića iseku do pola, a ne da se zakidaju, a presek koji će doći u pesak ili zemlju treba da bude 1 do 2 mm ispod jednog pupa – okca.
 
    Ovako pripremljene reznice minđušice, muškatle, lisnih kaktusa, hrizantema, tradeskancija i drugog sobnog bilja užiljavaju se brzo i lako, naročito u proleće, jer je tada biljka puna soka, a nije ni prevelika vrućina.
 
    Reznice sadimo u pesak, peskovitu zemlju ili treset sa dosta peska. Pesak mora biti rečni, očišćen od gline, ne puno sitnozrnast, a zemlja da je porozna, da bi do podzemnog dela reznice moglo dospeti dovoljno vazduha.
 
    Treba paziti da je posuda koja se prilikom razmnožavanja upotrebljava čista i prethodno oprana u vreloj vodi.
 
    Ako se u saksiju ili sanduče sadi više reznica zajedno, mora se voditi računa da bude dovoljno razdaljine da se međusobno ne dodiruju.
 
    Zasađene reznice se dobro zaliju, onda se smeste na toplo i svetlo mesto, ali da ne budu izložene direktno jakom suncu. Ako je potrebno mogu se zakloniti običnim tankim papirom. Mora se voditi računa da se pesak sasvim ne osuši, jer reznice mogu propasti. Ali ni prevelika vlaga reznicama ne prija, jer onda lako trule.
 
    Posle 20 do 25 dana (zavisi od vrste cveća) reznice se užile, a to se lako vidi po njihovom izgledu.
 
    Kad reznice dovoljno ojačaju presađuju se pojadinačno u saksijice napunjene dobrom zemljom izmešanom sa dosta peska, dobro zaliju i stavljaju na dovoljno svetlo mesto i dalje neguju kao odrasle biljke.
 
    Reznice nekih biljaka veoma se dobro užiljavaju i u čistoj vodi (lijanderi, fikusi, tradeskancije, bambusi i mnoge druge). One se stavljaju u bocu napunjenu vodom do tri četvrtine i smeštaju u prostoriju gde je stalna temperatura 16 do 18°C. Kad se užile stavljaju se u odgovarajuću zemlju.
 
    Kaktusi se razmnožavaju obično izdancima koji se otkidaju od odrasle biljke i izravnjavaju oštrim nožem. Ozleđen deo izdanka pospe se prašinom od drvenog uglja, ostavlje se nekoliko dana da se ožiljak sasuši a zatim se zasadi u pesak ili peskovitu zemlju. U početku se malo zaliva.

Markotiranjem se razmnožavaju velike biljke kao na primer, stari fikus koji je odrastao previsoko i izgubio donje listove, te tako postao neugledan. Odabran lep i zdrav izdanak se na željenoj visini oštrim nožem zaseče (kao pri povijanju), načini fišek od tanjeg kartona i napuni zemljom pomešanom sa peskom ili vlažnom mahovinom i dobro se uveže oko izdanka. Zemlju ili mahovinu treba držati stalno u vlažnom stanju. Kad se posle nekoliko meseci na zasečenom mestu pojavi u vlažnoj zemlji ili mahovini dosta žila, izdanak se preseče oštrim nožem i zasadi u saksiju sa dobro pripremljenom zemljom.

Na ovaj način mogu se razmnožavati begonija reks, afrička ljubičica, gesnerije, kalanhoje i druge biljke. Od begonija reks se uzima nešto stariji čvršći list na kome se šiljastim nožem preseku žilice – nervi tamo gde se razgranjavaju. List se položi na pesak tako da ga dodiruje celom svojom površinom sa donje strane. Da bi bolje prilegao, pričvršćuje se drvenim klincima ili kamenčićima. Pesak treba da je stalno umereno vlažan, a list treba češće orositi. Temperatura mora biti 25°C do 28°C a vazduh vlažan. Ako se pojave znaci truljenja treba odmah natrule delove iseći.

    Od afričkih ljubičica, gesnerije, kalanhoje i peperomije uzimaju se dobro razvijeni čvrsti listovi sa malim delom peteljke, zasađuju u čist pesak ili vlažnu peskovitu zemlju u saksiju za cveće veličine 10×10 cm, dobro zaliju i pokriju staklenom teglom. U takvu saksiju mogu se zasaditi 8 do 10 komada lisnih reznica. Na dnu lisne peteljke razviće se za 4 do 5 nedelja više malih biljaka. Kada one dovoljno porastu sade se u male saksije sa listovkom izmešanom sa dosta peska, pa postepeno presađuju u sve veće saksije i dalje neguju kao biljčice od semena.

Za setvu semenom uzimaju se saksije ili široki i plitki sudovi od zemlje, činijice, ili drveni sandučići oko 6 do 8 cm visoki. Ovi sudovi moraju imati na dnu dovoljan broj rupica u međusobnoj udaljenosti od 10 do 15 cm za oticanje vode. Dno sudova se pokriva crepčićima razlupanih saksija ili šljunkom, pa se na to naspe sloj zemlje debljine 5 do 7 cm. Ivica sudova ili sandučića treba da bude 1 cm iznad površine zemlje. Za setvu treba pripremiti što rastresitiju humusnu zemlju. Najbolja je sasvim pregorela listovka izmešana sa peskom. Za sitno seme uzima se fino prosejani pesak, izmešan sa nešto listovke. Za krupno seme kome je potrebno duže vremena za klijanje (na primer seme palme) uzima se fina drvena strugotina. Zemlja treba da bude umereno vlažna, a njena površina ravna. Krupno seme se stavlja u zemlju pojedinačno u podjednakom razmaku. Sitno seme  (begonija, cinerarija, kalanhoja, gloksinija) izmeša se prethodno sa sitnim peskom, da bi se lakše u podjednakom razmaku moglo posejati. Zasejana površina se pokrije staklenom pločicom i malo pritisne da seme bolje prilegne uz zemlju. Potom se zasejana površina prekrije sitnom zemljom u sloju dovoljnim da se prekrije seme. Sićušno seme se ne pokriva zemljom već se samo dašcicom ili staklenom pločom priljubi uza zemlju.
 
    Posejano seme zaliva se mlakom vodom i pokriva staklenom pločom da vlaga ne ispari. Ali ovde treba biti veoma obraziv, jer bi jak mlaz vode mogao da istera seme iz sudova u koje je posejano. Takođe treba voditi računa da zemlja ima ujednačenu vlagu, da se klice ne bi osušile.
 
    Sem vlage, za klijanje je potrebna i toplota, zbog čega se sudovi – sandučići sa zasejanim semenom moraju držati na mestu gde je stalna toplota oko 15 do 18°C. Za vreme klijanja, pa i kasnije, mlade biljčice treba redovno prskati, zasenjivati, tj. štititi od jakog sunca običnim tankim papirom.
 
    Najbolje je cveće zalivati finom rosilicom i to uvek samo mlakom vodom. Zasejano seme se provetrava, tj. staklo se dva do tri puta dnevno podiže da se ne bi na usevu uhvatila plesan, kojoj prija stalna vlažna toplota pod staklom. Ako se primeti najmanja plesan, odmah je treba odstraniti i na kratko vrema ukloniti staklo.
 
    Čim se primeti da je seme počelo da niče uklanja se staklo i rasad se orosi. Mlade biljčice ne treba dugo ostavljati u sudu gde su iznikle iz semena, jer bi mogle da istrule, već kada se malo bolje ožile i porastu presađuju se u druge sudove, u svežu zemlju i to u nešto većem razmaku, da bi svaka biljčica mogla da se razvija i napreduje.
 
    Biljčica se mora malo dublje zasaditi, do prvog listića, u razmaku od 1, 2 pa i 3 cm, što zavisi od vrste i veličine biljke. Presađene – pikirane biljčice dobro se zaliju mlakom vodom pomoću rosilice, stave na dovoljno svetlo mesto, ali ne i na sunce, od kojeg treba biljčice zaklanjati običnim belim papirom. Dalja briga je da zemlja bude stalno i ravnomerno vlažna i da se, s vremena na vreme  (jedanput nedeljno), površina između biljčica prekopa štapićem, što omogućava prolazak vazduha i sprečava stvaranje plesni.