Paprati su pogodne za uzgoj u kući jer podnose priličnu senu. Međutim, njima je potrebno mnogo vlage u vazduhu, pa ne uspevaju uvek u stanovima sa centralnim grejanjem osim ako se na neki način ne osigura potrebna vlaga. Vrsta nephrolepis nije u tome izuzetak, inače je prilično otporna i lepog oblika. Pripada porodici Polypodiaceae, a ime joj potiče od grčkih reči nephros – bubreg i lepis – ljuske – verovatno zbog oblika listova. Poznata je pod narodnim imenom lestvičasta paprat zbog simetrično poređanih liski uz peteljku lista.

Detaljnije „Paprat Nefrolepis“

Gospin vlasak je verovatno najplemenitija i najnežnija od svih paprati. Gospin vlasak pripada porodici Polypodiaceae, koja obuhvata oko 200 vrsta paprati s tropskih i umerenih klimatskih područja.

Bez poteškoća ćete je sa malo pažnje uzogojiti u kući, ne godi joj prenošenje iz prostorije u prostoriju. Bolje uspeva ako se prilagodi jednom mestu i tamo stalno ostane. Mora se neprestano održavati povoljna vlažnost zemlje ali i dobro oceđivanje, a u stanovima sa centralnim grejanjem biljka se mora svakodenvno prskati ako je moguće kišnicom. Ako se izdanci ponekad počnu sušiti, ne očajavajte, odrežite ih, prskajte biljku i uskoro će se pojaviti novi izdanci. Pri kupovini biljke izaberite onu koja je grmolika i na kojoj se javljaju novi izdanci.

Detaljnije „Paprat Gospin Vlasak“

Asplenijumi čine veliku porodicu paprati (Aspleniaceae), koja ima gotovo 700 vrsta. Nalazimo ih širom sveta od tropske Afrike do umerenog područja Novog Zelanda. Ime roda potiče od grčke reči koja označava „lek za slezinu“, jer je biljka služila u narodnoj medicini.

Dve vrste su dopadljive i zanimljive sobne biljke. Pogodne su i za nasadne i u bocama, vrtiće od paprati i za vlažnu atmosferu kupaonica. Prva je Asplenium nidus avis. Listovi su joj svetlo zeleni, pomalo kožasti i imaju smeđe žile koje se pružaju dužinom lista, a posebno su izražene pri dnu i na poleđini lista. Vrsta je epifit, a potiče iz severne, australije gde listovi mogu narasti i do 150 cm.

Detaljnije „Paprat Asplenium“

Palme su priznate kao najlepše i najdekorativnije sobne biljke, kao ukras ne samo u bogatom salonu već i u najskromnijoj sobici. One su rasprostranjene u celoj subtropskoj i tropskoj oblasti. Ima ih preko hiljadu vrsta i raznih oblika, manjih i većih, ali nisu sve pogodne za gajenje i negu u stanu. Krasi ih njihovo raznovrsno, široko, lepezasto i perasto lišće, koje može biti svetle ili tamno – zelene, žućkaste ili sivkaste boje. Kod nekih vrsta gornja strana je svetlija, a donja tamnije zelena, a kod drugih opet gornja i donja strana su iste boje, ali sve imaju tvrdo i kožasto lišće.

Detaljnije „Palma Kencija“

Ova neobična japanska palma često se zove Japanska sago palma. Ona sporo raste i ima praiskonski izgled biljke koja se nimalo nije promenila u poslednjih milion godina. Tamnozeleni meki listovi nalik su paprati, ali oni su u stvari čvrsti i žilavi. Listovi se otvaraju u rozetu koja izgleda kao mali braon ananas.

Japanska palma može da dostigne visinu do 2 metra, ali tako sporo raste da ako kupite biljku od 30 cm, činiće vam se kao da nikada neće biti visoka. Potrebna joj je dobra svetlost tako da se najbolje razvija u staklenoj bašti.
 
Svetlost: neophodno joj je puno svetlosti da bi izbacivala nove listove.

Detaljnije „Palma Cikas“