Domovina petunija je Južna Amerika. Poznato je oko 14 vrsta, ali su za vrtni uzgoj prikladne samo tri. To su P. axilaris, P. violacea i P. atkinsiana. Petunije koje se gaje na balkonima i u gredicama traže jaču zemlju i redovno prihranjivanje, jer će u protivnom cvetanje biti slabije. Precvetale izbojke otkidamo, te tako podmlađujemo biljku i prisiljavamo na cvetanje od maja do novembra. Petunije traže mnogo sunca, te se koriste za južne balkone i prozore. Više hlada podnose modre petunije, pa ih stavljamo i na zapadne i istočne prozore i balkone. Petunije su uglavnom zdrave biljke. Ako im ne odgovara reakcija tla, pojaviće se žuti listovi, a ako je tlo nepropusno – trulež korena. Petunije često napadaju lisne vaši, te se biljka mora često prskati sredstvima protiv vaši koje imaju da se kupe u svakoj poljoprivrednoj apoteci. Petunije su lake za uzgoj.

Muškatle su višegodišnje biljke, a postojbina im je Južna Afrika. Kod nas su veoma poznate i omiljene ukrasne biljke koje uspevaju na sunčanom položaju, pa su zato naročito pogodne za prozore, balkone i terase. Danas ih ima nekoliko stotina vrsta i svake godine strani odgajivači cveća lansiraju po neku novu vrstu na tržište. Kod nas, uglavnom uspevaju i najviše se gaje kao ukrasne biljke poznate četiri vrste: Pelargonijum zonale uspravna muškatla, Pelargonijum petatum muškatla-lozica, viseća ili bršljanova muškatla, Pelargonijum grandiflorum – engleska ili velikocvetna muškatla i Pelargonijum Mome Soleray, šarenolisna muškatla.

Detaljnije “Muškatle”

Ova biljka je dobila ime po botaničaru, profesoru Leonhardu Fuchsu. Veoma je omiljena biljka. Listovi su joj srcasti, sitni i nazupčani. Kod nas je veoma rasprostranjena, jer se lako gaji. Minđušici leti prija otvoren prostor, bašta ili terasa, ali mora biti zaklonjena od jakog sunca. Zimi je bolje držati u nezagrejanoj sobi, da ne bi izbijali suviše tanki izbojci, koji postanu anemični i nesposobni da daju lep cvet u proleće. U proleće je prvo treba presaditi u svežu jaku zemlju, dobro zaliti, staviti na prozor, dobro orezati (skratiti grančice), da bi izrasli novi, jači izdanci. Fuksija, odnosno minđušica je vrlo pogodna za severnu stranu, gde sunce slabo dolazi. Treba je leti češće presađivati i prihranjivati. Razmnožava se reznicama i lako se i brzo užiljava. Ne traži veliku saksiju.

Asparagus je u Evropu donešen iz zapadne Afrike. Ovaj naš poznati asparagus je veoma lepa i omiljena sobna biljka, naročito je pogodna za sandučiće u kombinaciji sa drugim letnjim cvetajućim biljkama na spoljnim prozorskim daskama, za balkone i viseće korpice. Viđa se svuda, kako u gradu, tako i na selu. U sobi voli mnogo svetlosti i temperaturu od 10 do 15°C. U povoljnim uslovima razvija se do 1 metar u širinu, a izdanci-grančice dostignu i po dva-tri metra dužine. Cvet mu je neugledan, vrlo sitan, mirišljav, bele boje, a i njegovi crveni plodovi su veoma interesantni, ovalni, na vrhu malo povijeni, pa ga cvetovi i plodovi čine veoma dekorativnim u njegovim, gustim igličastim listićima. Prilagođava se lako, pa se može naviknuti i na jako sunce, na mestu gde može slobodno širiti grane na sve strane. Voli često prihranjivanje. Presađuje se svakog proleća u veće saksije, zato što ima jako razgranate žile sa mnogo malih krtolica. Leti ga treba obilno zalivati i češće prskati ustajalom vodom, a zimi ređe, ali se ne sme dozvoliti da mu se zemlja u saksiji sasvim sasuši. Preporučuje se razmnožavanje delenjem korena, jer će se na taj način brže dobiti nove i jače biljke, a mlade biljke se mogu od semena množiti.

U savremenim gradovima izgrađuje se iz godine u godinu sve više stanova sa balkonima i terasama. Oni često predstavljaju jedino mesto gde stanari mogu gajiti cveće na otvorenom prostoru. Balkoni i prozori sa cvećem bilo oni ulični ili dvorišni izuzetan su ukras. Taj mali ”vrtić” je ponos i radost stanara, a ujedno i lepa slika za prolaznike i komšije. On je ujedno svedok da tu borave ljudi kojima je priroda draga i vrlo bliska.

Biljke na terasama, prozorima ili na ogradama balkona imaju vrlo loše uslove za rast. Izložene su jakim vetrovima i vrlo jakom suncu, čije delovanje pojačava i blizina zidova i prozorskog stakla. Zato treba izabrati takve sorte cveća koje nisu toliko osetljive i koje su otporne na vetar i sunčane pripeke. Pored toga, treba poznavati osnovne životne uslove pojedinih vrsta biljki i voditi računa na kom se mestu nalaze. Vrlo je važno znati na koju su stranu sveta okrenuti prozori i balkoni. Neke sorte ne podnose jaku hladovinu. One u hladu ili nikako ili vrlo slabo cvetaju. Drugima pak škodi jaka sunčana žega. Zato prilikom sađenja i nege treba ovim biljkama posvetiti posebnu pažnju.

Detaljnije “Cveće na balkonu, na terasi i na prozoru”