Kineski stilovi u aranžiranju cveća

    Premda je Japan najpoznatiji u orjentalnom cvetnom dizajnu, ovaj tip cvetnog stila nije lako razumljiv bez prethodnog istraživanja njegovih preteča, centara umetnosti rane Kine, koja je zasnovana na religioznim principima Budizma, i koja postaje integralni deo Kineskog života. Ovaj stil cvetne umetnosti je bio još više stimulisan razvojem keramike koja je proizvela porcelan i grnčariju koji su bili veličanstveni nastavak za smeštaj i upotpunjavanje cveća koje su nosili.

    Cveće u Kini je korišćeno za oltare, za domaćinstvo i takođe kao lični ukras. Nasuprot živahnom koloritu Evropskog dizajna, kineski stil je zasnovan na religioznim i zemaljskim osnovama (vezama), kao što je umetnost posmatranja praktikovana od strane velikog Konfučija, očuvanje života kako to uči Budizam, i cvetni simbolizam razvijen kroz vekove folklora. Premda je jednostavnost stvorena po idejama Konfučija, Budizam postaje uticajniji tokom 4 i 5 veka , i velelepni cvetni aranžmani su ukrašavali budističke hramove….

Detaljnije „Istorija Aranžiranja Cveća – Orijent“

   U Kini nalazimo korene istočnjačkog načina aranžiranja cveća. Cvetna umetnost reprezentuje u Kini već dugo vremena jedinstvenu kombinaciju ljudskoga duha i prirode. Prema istoriji u petom veku n.e, Budizam se proširio u Kini, zajedno sa običajem da se cvetni aranžmani prinose bogovima. A nakon toga aranžiranje cveća je postalo hobi i pomodarstvo. Cvetni aranžmani su korišćeni za proslave i za žrtvenike. Cveće je često bilo aranžirano u vazama i plitkim posudama ili u korpicama. Oba stila aranžiranja su bila široko prihvaćena. Zbog visokih standarda umetnosti keramike, aranžiranje cveća u vazama je tokom Ching dinastije bilo prihvaćeno kao glavni stil. Cvetni aranžmani su prvenstveno korišćeni zarad religioznih svrha. Aranžiranje kao nezavisna forma umetnosti još nije bilo razvijeno. Cveće je bilo personifikovano imalo je specijalan kvalitet i bilo je veoma cenjeno. Aranžiranje cveća je postalo vredno zbog biranja i kombinovanja materijala. Stil, značaj i smisao su bili od visoke vrednosti.
 
    Tokom zvaničnih prilika, religioznih ceremonija, u hramovima i državnim institucijama, samo osobama sa veoma dobrim ukusom je bilo dozvoljeno da aranžiraju cveće. Značaj, raskoš i simbolično značenje su bili od esencijalnog značaja za dizajn. Zbog toga što je kineska cvetna umetnost naglašavala spiritualni sti, lične estetske sklonosti kreatora su uvek bile od ključnog značaja….

Detaljnije „Istorija aranžiranja cveća – Kina“

Egipatski period (2008 p.n.e. do 28 p.n.e.)

    Korišćenje cveća je bilo tradicionalno u antičkoj Egipatskoj kulturi. Cveće je korišćeno za darivanje hramovima i dekorisanje gozbenih trpeza i povremeno za venčiće i pletenice za goste. Lotos, akacija, ruže, ljiljani, ljubičice, narcis i jasmin su bili cveće koje je korišćeno. Korišćenje voća i lišća je takode bilo popularno. Karakteristike Egipatskog dizajna su jasnoća, red i jednostavnost i ponavljanje kao specifični stil. Tipični dizajn sastojao se od jednog cveta sa jednim pupoljkom ili listom na svakoj strani, koji se kao takav ponavljao. Drugi tipovi segmenata mogli su se sastojati od naizmeničnih kratkih i dugih peteljki, ili plavih i zelenih boja. Brojni tipovi cvećarskih posuda su korišćeni da drže cveće.

Grčki period (600 p.n.e do 150 p.n.e.)

    Umesto najcešćeg postavljanja cveća u posude kao što su to radili Egipćani, antički Grci su prevashodno koristili cveće za kićenje. Biljke su često korišćene zajedno sa cvećem. Kao dodatak kontinuiranoj upotrebi venčića i pletenica, cvetovi su često bili jednostavno posuti po zemlji. Premda su klasični Grci retko koristili ili postavljali cveće u posude kao Egipćani, oni su izmislili “rog izobilja“. Najčešće su aranžmani bili trouglasti i simetrični, često u samo jednoj ili u ograničenom broju boja. Bela je bila najčešća, označavajući čistoću. Ruže, ljiljani, irisi, narcisi, ljubičice, kao i grožđe, biljke i zrnevlje se takođe koristilo u dekoraciji….

Detaljnije „Istorija Aranžiranja Cveća – Evropa“

Rani Američki (kolonijalni) period (1620 do 1720)
 
    Rani kolonisti generalno su proizvodili biljke zbog hrane i zarad lekovitih svojstava. Oni su imali veoma malo vremena za aranžiranje cveća koje su koristili da naprave jednostavne aranžmane kojima su ukrašavali njihove skromne domove. Cveće je više korišćeno u centralnim i južnim kolonijalnim zonama. Premda se to ne zna zasigurno, izgleda da cveće za bukete i ukrašavanje kuća nije bilo aranžirano u puritanskom stilu ranih doseljenika Nove Engleske. Kako je isposnički imidž polako bledeo, rani pioniri su počeli da sakupljaju prirodno cveće, listolike ukrase i trave da bi njima ulepšavali njihovo okruženje. Najčešće su njihovi cvetni aranžmani bili kopije engleskog georgijanskog i francuskog imperijalnog perioda, koristeći posude koje su im bile dostupne. Kada su prekookeanski brodovi počeli da donose luksuznije stvari, među njima su bile i posude od srebra, kalaja i stakla. Njih su koristili bogatiji kolonisti ali se i dalje koristilo jednostavno baštensko i livadsko cveće i trave. Aranžmani su pravljeni u jednostavnim masivnim formama sa mnogo boja….

Detaljnije „Istorija Aranžiranja Cveća – Amerika“